Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

543

свескама, што су до сада изашле, и чини неке напомене на њих, завршујући своју оцену овако: „И ако низ ових свезака показује недостатке, наротато у том, што сувшне дају, и ако ће из овога разлога многе кодеге одбацихи такве препарације, ја се не устежем јавно изјавити, да ипак мислим да је боље. ако се ученици при сцремању из класика послуже и препарацијама са таквим недостацима, него кад се морају служити речником, који они тако често бескорисно преврћу и који их тодико задржава. И овим сам хтео на завршетку у исти мах дати још један одлучан израз о моме мишљењу о великој вредности, коју ја дајем принципу препарација". У другом одељку ове свеске на првом је месту некродог гимназиском ректору др. В. Цинереру, после чега долазе: апсолуториски задаци у баварским Хум. гинназијама и реалним гимназијама 1911. године и задаци и теме на испитима за наставнике (Хећгат^бргиЛтдеп) 1912. године. У трећем одељку приказано је 60 дела. Овој свесци додан је садржај листа за целу 1911. годину (Четрдесет и седма књига). Београд. М. Ј. П,

Веуие ресјадодјдие, за април 1912. године. Рез „Воу 8сои(;б" — Раи1 Нагагс! — Путник, странац, који се задржи у Енглеској, често на путу сусреће младиће чудно обучене. Велики сламни шешир, блуза боје каки, кратке панталоне, гола колена, вунене чарапе и велике ципеле. У руци увек имају батину. Ван вароши запазнће понеког од н>их како се успузао уз дрво, као каква стража; час опет видеће их по петоро шесторо, како подижу колибу на искрају какве њиве. Новине често говоре о овим створењима. Њих зову ћоузсои(;8, и за њих веле ди нх је било на 30.000 о крунисању садашњег енглеског краља Ђорђа. Па каква је то установа, јуче тако рећи створена, која је узела тако огромне размере? Какав дух веје у њој ? 0 томе је изашла брошура Раи1 Уш1)ег1-е коју приказује писац овога чланка. Овде је посредп овај проблем: како у једном друштву, које губи осећај у напору зато што је и сувише цивилизовано створити онима, који ће сутра настати, укус, вољу према раду? Тога ради требало је нечег практичног, нечег привлачног што би подстпцало душу дечју као што је то случај са игром. „У том лежи цео систем. бсоиИпд је подражавање у цивилизованим земљама животу и поступцима ропГет&теп-а у дпвљачким земљама. Воу— 8сои1;8 научиће становати у пољу, подизати заклоне и колибе, наложити ватру, спремити себи храну, оријентисати се по звездама, гонити животиње по трагу. Они ће такође научити да гледају, да посматрају. да нађу што им треба, да се служе својим рукама и прстима како ваља. Неосетно, али зато, најнривлачнијпм путовима биће упућени да развпју у себи есенцијелне елементе своје персоналности. Живот у слободном зраку, пажљива игијена, изабране игре и вежбања, нешто ручних радова прибавиће им кориену Физичку Форму ; имаће спаге, окретности, дурашности, биће спремни за живот". Погрешно би било помислити да је ово војничка установа, напротив ово је школа у којој се учи како да се човек извуче из свих неприлика које се иставе, не рачунајући на поглавицу који врши улогу анђела чувара; не плашећи се да се ангажује његова лична одговорност; у томе лежи идеал. Ако се постигне даће се може бити отаџбини изврсни војници: али поеигурно даће јој се људи.