Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

545

Дужност му је: „да се свим могућим путовима стара да сваког дапа учини по једно добро дело". Тражити овакву обавезу може изгледати дрско. али ово ипак зсои(; сматра за нешто прнјатно и због тога се често сусрећемо код њих са одушевљењем које надмаша сва надања. Нови закон о основној настави у Италији — Сћаг1ез Вејо1з — Више од године дана требало је па да се изгласа закон Бапео — Сге<1аго, који је собом једнима доносио великог страха а другима наде, ко.ји је био повод страсној дискусији у Парламенту и препирци по новинама. Међутим основни приндип или бар дух пређашњег закона остао је нетакнут. Циљ је новом закону да ишчупа школу и учитеља испод тираније и несавесности оних општина које су непријатељски расположене било нрема основној настави уопште, нли према лаичкој настави. Администрацпја школска која је до сад била остављепа општини прелази на СопзгдИо 8со1азИсо ргоЂГпс1а1е са изузетком за окружне вароши и оне општине које су показале до сад да воде рачуна о основној настави. Општине којима је одузета управа над школама дужне су нредати сваке гоаине државној благајници суме потребне за плату учитељима, повишице п све остале потребе. Зарад подизања нових школа општине ће се имати да задуже са 240,000.000 за педесет година, на коју ће суму држава плаћати интерес. Од новог закона по писању италијанске педагошке штампе очекује се врло много, а нарочито се рачуна на оно што је учитељ истргнут испод тиранпје, и што је представљен у свима могућим ус.тановама и саветпма који се брину о школи. Нови закон пружа још једну утешну ствар учитељима, што су у парламенту нашли свог поборника. Против овога закона гласало је свега 18 посланика. Напослетку да се о школи води озбиљно рачуна помогла је и та околност, што се народно богатство почело нагло развијати. Новим законом општинама је одузето и нраво наименовања. Међуоиштинске књижнице — М. Р. — Одавно се већ у Француској занимају питањем да створе код народа укус према читању; исто тако одавно се покушава да се створе колекције књига, којима би народу био лак приступ. Трагова о овом покушају налази се још у XVIII веку и том идејом занималп се кад с више кад с мање топлине целог ирошлог века. Ова је жеља створпла Народне књижнице које су се нарочито развиле од 1870, тако да их је 1902 било 2911. Од 1874 умешала се у ово приватна иницијатива и тада се тек увидела права њихова корисност, тако да је 1874 донесен и закон о овим књижницама. Али зато што су биле дело приватне иницијативе створене су само по варошкпм центрима, који су имали ма какве важности. Поред ових постоје јоши „Народне књижнице државних школа" у којима се налази поред уџбеника и других књига потребних ученицима појединих разреда, још и књига за читање инструктивне ирнроде, корисних и примамљивих а намењених за нозајмицу одраслима и породицама. 1895 ових кн,ижница било је 4833, 1902 — 43411, а но последњој статистици основних школа има 65656 са 7,757.917 свезака, с ко.јима је учињено 8,080.554 позајмица. Према овим циФрама никако не треба стварати илузију, јер је овај успех више по просторности него ли по дубини. И сами инспектори веле да ове књижнице не одговарају потребама клијентеле, да немају читалаца нити књига, да их пма које постоје само по имену, да немају више од 12 до 15 свезака, а и оне друге нису богатије и нмају врло много дела која се више не могу читати. јер су преживела. У осталом зар се не чини да је а рпоп осуђена идеја да се код сваке школе установн књижница. Тога ради да би се поправила погрешка пошло се другим путем и постављено је питање учите-