Просветни гласник

546

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЕ

љима: „Не би ли боље било установити дентралне књижниде у појединим школама, које би зато биле подесне, и које би снабдевале друге школе, позајмљујући им с времена на време све друге и друге књиге". Одговор је био потврдан и отуда је потекла одлука Министра Просвете о установљењу ових књижница које се зову међуопштинске кружне књижнице, које су првих дана већ показале одличие ре?ултате и са броја читалаца, а и са материјалне стране. „Ово је дело свуда добро ирихваћено. У многим општинама у којима нису централне књижнице, обични читаоци и људи који нпкад нису прилазили школској књижници траже да их обавесте кад ће стићи нове књиге. Свак налази понешто за себе у новом списку послатих књига, и како те књиге не остају у том месту дуго, свак се жури да се њпма што пре и што више користи". У овој свесци је још чланак Војничка дужност од капетана Рауге-а којим се утврђује идеја да је сваки грађанин војник од младићског доба, па док не легне у гроб. Затим ту је говор председника министарства Рошсаге-а, пред спомеником Гамбетиним, приликом једне скорашње свечаности. После овога је: Хроника основне наставе у Фраицуској, Кроз периодичне иедагошке туђинске листове, Преглед штамие, БиблиограФија. Гласник Српског ГеограФСКОГ Друштва. Година I свеска 1. Ђласник: Српско ГеограФско Друштво. Уредншш 1. свеске: др. Јован Цвијић и П. Вујевић. Излазиће полугодишње у свесци од 10—12 шт. табака, Садржај: Ј. ЦвијиА — ГеограФско Друштво и Гласник. — У чланку се износи Оснивање Геогра«ског Друштва 1910 године п разлози због којих се у Београду могло основатп прво Географско Друштво на Балканском Полуострву. Ти су разлози : ојачање геограФског центра на Универзитету, знатан бро.ј геограФских стручњака у Србији и осталим југословенским земљама, већн број интелигентних људи који су се заинтересовали за геограФска и атропогеограФска испитивања; резултати досадашњег рада постали су тако разгранатн, да се јасно види не само цео обим и значај геогра.Фске науке, већ п плодни контакти између геограФскпхи другихнаука, нарочито геологије, климатологије, ФитогеограФије, етнограФије; н жирој публицп је познат значај геограФскпх студија за национална и економско национална питања. — Даље је нзнет двоструки задатак друштва: научни и стручни рад и иоиуларисање знања из географије и сродних наука. Задатак и склоп Гласника овакав је : он треба да постане орган за публиковање резултата оних испитивања која се тичу Балкапског Полуострва (са Хрватском, Истром и Крањском) и суседних земаља, и то из ГеограФије и сроднпх наука (Геологије, Метеорологије с Климатологијом, ФитеограФије, ЗоогеограФије, затим Етнологије и других друштвених наука), у колико ове имају везе с ГеограФијом или у колико су од геограФског интереса. У везп с горњим Гласник ће тежити да постане орган за публиковање расправа од опште научне вредности, чији су погледи изведени на основу балканских проматрања. Нарочито ће радо прихватати оне радове у којима се збијено и са неколико главних проматрања обрађује нека научна идеја, без сувишног доказпва.чког апарата, затпм такве у којима је изнесен преглед резултата из једне или више детаљних студија, па ма оне биле раније и на другом месту публиковане. Ваља обратити особиту пажњу на кратко и јасно излагање. Управа мислп да такви радови не смеју бити