Просветни гласник

656

ПРОСВВТНП ГДАСНИК

Ке1зеу наводи седам разлога који оправдавају корисност учења латинског п грчког. 1) онп вежбају дух у есенцијелшш операцпјама методе: иосматрању, поређеву. генерализацији; 2) они нам чине разумљивим наш сопствени језик, и развијају моћ изражавања; 3) доводе дух у додпр са литературом у везиним елементарним облицима; 4) откривају нам основну цпвилизацију: 5) развијају стварачку имагинацију: 6) просвећују морални идеал и учвршкују часпост, и 7) снабдевају нас средствима за интелектуално окрепљење. Без сумњо добри преводи могу помоћп да се позна језик, у колико се то односи на проучавање литературе и продирање у античку идеју, али ипшта ни.је у стању да заменп изучавање класичних ј.езика кад је реч о гпмиастпцп духа и интелектуалној днсциплини. Што је још Интересантно у овој књизи јесте и та околност, што се писац потрудио да прикупп мислиоце свих проФесија. људе свих грана научних, који иотврђују корист, која се може извући у свима СФерама људске радљивости изучавајући лптински. После политичара има ту лекара, судија н адвоката, теолога и инжињера и многих других људи који су пришли тврђењу пишчсвом о вредности учења латинског језнка с нуно убеђења. Проблем васпитања у Русоа —■ Егапаз^ие У1а1. — Ниједан план васпитања није доживео ту судбину какву је доживео Русовљев. „План Русовљев, вели Рреар, само је опасна шимера". „Нпшта се из Емила не да применити друго но оно што јо било код Монтења и .1океа", вели Леметр. „Емил је само роман васпнтања." Сва су ова мишљења погрешно заснована, а доказ да су педагошке идеје у Емилу применљиве лежи у томе што су п примењене. У осталом, како би се објасиила неједнакост између успеха политичких теорија Русовљевих и успеха његовпх педагошких идеја, кад и једне и друге нису ништа друго до последице пстих нрипципа. псте опште ФилосоФије. У Емилу налазимо масу убедљивих посматрања, мудрих и практичних савета, која откривају живу и изврсну интуицију дечје душе. С друге стране и сам Русо запазио је замерку и пре пего што би се критиковао његов систем, добро би било испитати шта је управо права његова наиера. Треба двојити да ли је он изнео нлан за једпо време нли за сва времена. У предговору вели се у сваком иокушају треба о двема стварима водити рачуна: прво, да је покушај апсолутно добар, друго да га је лако извршптп. Тога радп и васпитање заспива Русо према околностила. и с тога се његова ндеја о васпитању одиоси према посебним приликама, према погодбама у извесним сптуацијама. По њему не само треба да буде саобразности општег система иаука, политичког режпма већ још и у нарави општем духу, обпчајима и животу народном. Он зпа врло добро, ако се у основи пе познаје народ за кога се ради, дела која се стварају за њ ма каква била изврсна сама собом, биће увек погрешпа у својој нрнмени. Као нови Платон и он хоће да закоп одређује ирограм рада п облик учења, и идући даље тражи да држава пажљиво бди над свима максимама, по којима родитељи код својих кућа подиж.у своју децу, с тим да одушевљење дечје не управљају нпчему другом но отаџбшш. „У друштву у коме су сва места назначена, сваки треба да буде снреман за своје место". Ето н то је једпо Русовљево правило, које иоставља у своме Емилу. Ои шта више хоће да. васпитач чврсто задржи ову идеју, да је држава пре свега оно за чпјп рачун треба децу нриуготовљавати. Водећп рачуна о разноликим владама и погодбама, Русо још тражи да васпитање води рачуна и о темиерамеиту п личпим карактерима. Ово је