Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

625

јасно и жнво схваћена појелиност тисуку нута вшие вреди но читава м цожина неживих иодатака и оиштности. Ја знам, да младеж нагиње овим онштностима, она би хтела да одмах све обухвати, да почне са цосдедњим. А по неки су пред очима ирописи за испит, — али верујте ли: ми хоћемо да утврдимо, шта ви знате а не шта ви не знате. Сваки цспитач радо наилази на оне тачке, на којпма се ви покажете као добро спремни, и „празнине" се обично не узимају трагично. Не треба 11И нагласити, да овде као и иначе има један гвоздени део знава на и хронолошких нодатака. Са голом .методом" не може се радити, тада би се воденица окретала празна. Без некога неговања памћења не може бити ни један човек па ни филолог . Спев, на пример, који хоћемо да научно обрадимо, морамо углавном знати на памет. Али ви не треба да добро научите радити само на појединим тачкама, ви морате покушати и да самостално идете напред, да добијате мале ресултате, да књижевно обрађу.јете научно градиво. За то се дабоме тражи много што шта, унутрашње и спољашње: оштроумље и Фантазија, нроналазачки дар и дар исказивања, познавање књига и методско школовање, а често, уз то, иодобност, да се читају не само Француске већ и инглеске и италијанске књиге, а толико мора знати сваки филолог , јер једини успешни интернационални светски језик, латински, почиње губити своју посредничку дужност. Неоправдан је страх, да таква навика на рад на једној иојединјо тачки мора вам сузити поглед. Дабоме, ко свој мали део детаљнога изучавања сматра као средиште света и за сгвари лево и десно око себе нема смисла, то је Филистар и педант, — али, узгред буди речено, педант ми је увек милији него надрикњига и варалица. Ну такав чудновати светац не може дабоме радити Филологију у пуном смислу; он је можда техннчки школован у .једном делу, као у палеограФији или метрици: класични филолог он није. Можете почети где хоћете, и ако ствар узмете озбиљно и ако се свом душом предате раду, све ћете ближе и ближе прилазити „жнвој средини". Узмимо, да сте при читању неког старог песника опазили неко недовршено место — критичко-ексегетички поједини проблеми дају уосталом најбољу прилику за почетника, да школује своју снагу: само не одмах општа питања и излагања! Овде треба ире свега да узмете у помоћ античке схолије; морате се старати, да научите руковати овим осгацима. Бидећете, да је још у старо доба било дебате и уверићете се можда, да модерни тумачи, код којих затражите обавештења, нису много даље отишли него антички. 'Гешкоћа је на легендарноисториском пољу. Треба да иотражите помоћи у старих митограФа — одмах вам се показује решење. Били сте иринуђени, да радом уђете у поља, која су била далеко од вас, и ако вам пође за руком, да то представите