Просветни гласник

НАСХАВА П КУЛТУРА

629

ми је добро дошао. А тако исто мисле и моји другови. Баш ту може понајслободније бити онога утицања личности на личност, о ком смо говорили. Дешавал ј ми се, да су ми кандидати предавали радове за државни исиит из оне области градива, о којој сам ја сам писао: ови нису мислиди да је потребно, да се појаве на мом часу нримања. Један ми .је дабоме рекао, да није био „тако смео-. Можете бити уверени, да је за учитеља уживање, ако се исиреду лични конди са учеиицима, који хоће да озбиљно раде и имају нред очима одрсђене сврхе. Ну лично утицање није ограничено на „1ис е!: шшс", на овде и данас. И они из да.вине, који су одавно помрли, остају нам блиски, ако је њихов дух имао снагу оригиналног иснитивања и стварања. Ја сам већ споменуо Илатона, мајстора над свима мајсторима. Утицања могу долазити од сваког великог научпика и писца при читању њихових дела. Преко неког ресултата можда се преш.ш, али дух изучавања и облик излагања осгаје за углед. Најближи су нам они филодози , за које имамо добар биограФСКИ материјал. Тако, да нођемо од најближих, који су радиди овде, један човек као што је Шпенгел јогн и сада утиче својим изучавањима нарочито о Аристотелу и реторици. Како је у простом жиноту и дедима Видхелма Ериста (Сћпз!;) изражен идеад чисте, несебичне научности, покушао сам представити у једном академском спису. Праву биограФију добио Је само Тирпг (ТШегзсћ), ргаесер^ог Ватапае, организатор њених гимназија и оснивадац нашег университетског семинара. То је значајан живот, који води из једног тихог тириншког села до висине евроиског гласа. Ми уопштс немамо много добрих биограФија Филолога. Од старијих мајстора нека је споменут Бентди (Веп41еу), чију нам је биограФију дао Џеб (Јећћ), затим Скалигер и Гибон, с којима нас је ближе упознао Ј. Бернајс. Кад у осамнаестом веку ћишап1ога „човечанскије" ствари, које су обидно рађене уз теологију, уза гез с1ју1иае — затражише своје вдастито право, те кад наша наука заузе знатан положај у кудтурном животу народа, вођама ностадоше Ф. А. Волф и В. Хумбодт. Ове личности представљене су једној књизи, коју би требадо да познаје сваки студенат: у Хумболтову „БећеизМ1с1" од Хајма (Науш). Техничка страна овде стоји дабоме иза прицииијадне. Ми се можемо ионосити тиме, што је Хумболт, врло умешни дипломат, државник са далеким иогледом и кудтурни политичар, саоснивач упоредне науке о језику и психологије народа, ио гдавном свом образовању био и остао филолог . У начину, како он зна схватити оно што је индивидуадно — у. књижевносги а и у животу показује се оно што је битно у (р^кокоуоу цдод. Његов савременик, стари борац Ј. X. Фос, у ком је филолог свакојако био јачи од песника, веома нас награђује за познанство, Л. Хербст нацртао нам је Фину слику његову. 0 двојици великих мајсгора, Г. Херману и А.