Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

631

пунолетни! И покушајте у исги мах, да богати свет, у који вас уводи ваша студија, схватите у Хумболтову смислу и да га унотребите на ваше ллчно образовање! Ако добро саслушате, рећи ће вам тако неки антички човек и уметник: „Па шта си доживео, шта можеш осећати и разумети од нашега дела, нашег бића, наше судбине ? Буди више него што си, буди сдободнији ,и јачи. у души богатији уједно и простији!" Само ако се сами непрестано даље образујете, задовољићете захтева, које мора да вам ставља наука и школа. Превео Милнвоје Ј. Поповић

БАОПИТАВАЊЕ ОАМОГА ОЕБЕ КОНЦЕНТРАЦИЈА

Успех у свету зависи деветнаест пута на двадесет од наших личних нодобности: подобности интелектуалних, моћи и организације моралне. Ове подобности могу се стећи иородичним или хпколским васпитањем; оне се нарочито стичу самостварстем. Да би се стекле ове подобности и да би човек иостао „карактер" треба у себи развијати особину без које се не може бити: концентрацију. Концентрација је особина која допушта да се примене заједнички све подобности на једном истом предмету материјалном или нематеријадном. не допуштајући при том да се растројавамо ма каком другомидејом, нити каквим другим Феноменом који се нред нама производи. Архимед, занет решавањем једног проблема, није ни приметио да је град заузет и би убијен од војника Марцелуса који, не познавајући га, наљути се што од њега није могао добити никаква одговора. Ово је доиста леп нример концентрације. Ученик који може да ради у каквој сали, а да никад не буде збуњен доласком и одласком гостију, такође даје доказа концентрације. Навика концентрације допушта да се врло брзо и на трајашан начин асимилује све оно што се учи. Она допушта да се у једном питању или предмету виде сви најситнији детаљи; она допушта духу да из свега извуче и оно што је другој памети апсолутно остало непознато. Еонцентрација је резултат четири друге способности: пажње, приљежности, аутоконтроле и непрекидности. Ћажња је примењивање духа у тренутку када се овај вежба. Приљежност је особина која некоме допушта да неку ствар учини са највећим савршенством за које је способан, па ма како изгледао прост акт који је испуњен. На пр. бријем се, и пазим да све лице буде потпуно једнако избријано. Хоћу да наместим какав предмет, гледам да га поставим баш на његовом месту. Лепим марку на писмо, тачно просветни гласдие , I Ењ., 6 св., 1912. 42