Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

КРАТКА ИСТОРИЈА ГЕОЛОГИЈЕ. Ј. М. ЖУЈОВИЋ.

(нАСТАВАК) Историја развића геолошке науке у Немачкој ставља, после Вернера, на најугдедније место имена Буха, Хумболта и БишоФа, чијим ћемо радовима завршити историску периоду и доћи пред праг модерне Геологије. ,1еополд фон Бух (1774—1852) био је најревноснији ђак и најистакнугији следбеник Вернера. Био је неумОран екскурзиониста, јер је жудио, да примерима из разних делова света потврди теорију свога учитеља. Путовао је врло много и често по Немачкој, Скандинавији, Енглеској, Француској; познавао је земље од Норд Капа до Канарских Острва. Био је плодан писац књига, расправа и научних писама. У својим истражпвањима обраћао је понајвећу пажау на Физичке и геогностичке особине земљине површине, на осцилације земљишта и на климатологију; али, он има заслуга и за унанређење Палеонтологије, коју су вернеристе сасвим запустили. Из школе је изнео велико одушевљење за теорију нептунскога иорекла свега на земљи, али му се у даљем животу то одушевљење брзо почело хладити, те је геолошке пстине поступно усвајао. Као нептуниста, и он је у првим списима заступао мишљење да је базалт постао из воде, наводећи за то чак и неке нове „доказе". Ево таквог једнога „доказа". У Шлезији има базалта изнад старих шкриљаца, стариЈих од Формације каменог угља; овај базалт не може бити вулканскога порекла, јер вулкана овде није могло бити пре но што су се створиле масе каменога угља, чијим би се тек пожаром вулкан отворио. Дакле, закључује Бух, базалт као старији од могућег вулкана у Шлезији, није његов производ, већ је морао постати у мору. На основу погрешне претпоставке о пореклу вулкана изводи и погрешно