Просветни гласник

704

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

тумачеље једне геолошке чињенице и то само за љубав нептунистичке доктрине. Ади уман и независан човек, као што је био, а ири том вољав за што опсежнијим проматрањима, Бух није могао остати у забдуди и пошто је у окодини Рима и Неапоља вулканску природу из ближе проматрао. Ту је морао напустити Вернерово гледиште да су вудкани незнатни, локални геолошки објекти и да постају од запаљивих материја међ сдојевима. Разгледајући лаве и љихове кристалне састојке, који га опомињаху на домаће базалте, њему носта јасно, како минерали и стене могу да постану пирогеним процесима. Ну, ако је у унутарњој земљиној топлоти уочио узрок вулканским ерупцијама и производима, још се устезао, да талијанске лаве изједначи с немачким базалтима. Даљи корак у еволуцији геолошких погледа учинио је Бух у Француској, проматрањем вулканских стена у Оверњу. Тамо је видео трахите и базалте да избијају из гранита, исиод кога није могло бити слојева каменога угља. Како му је мучно било да и даље овим стенама одрече вулканско порекло, које су други већ били доказали, то је закључио, да је овде било вулкана, који нису постали од подземних пожара. Он признаде, дакле, да су вулканског порекла и талијански и Француски базалти; а то изазва велику сензацију нарочито у партијн нептуниста, ко.ју Бух још није био сасвим напустио. Тај закључак није применио на базалте у Немачкој, јер су ови, говораше он, у особеној асоцијацији са угљеносним теренима. Тешко мујепадало да поверује да се његов велики учитељ Вернер преварио и у оцени прилика у Немачкој, коју је једино познавао. А бојао се да. ако попусти у овој тачки, да ће пропасти цела омиљена доктрина. С тога је тражио нове доказе којима би се могло поколебати утврђено мишљење о пореклу базалта у Немачкој. Бухова проматрања у Оверњу значајна су и с тога, што је тамо дошао на мисао да се вулкански конуси могу брзо, на мах, да издигну из земље, те је поставио познату теорију о „издигнутим кратерима*. То је за њега био један нов начин постајања брегова, али и тиме је одступио од начела школе којој је припадао. За конусе Етне и Везува он је помишљао да су избили цели готови на површину, и да од свог постанка не расту већ витпе опадају. Њему је дошла и мисао, да се епохе ерупција вулканских стена могу одређивати по њиховим односима спрам околине, седиментарних стена. Истим путем познао је, да су се разне планине у Немачкој у разним епохама издизале, па им је ред издизања одређивао. Највише планине нису нигда биле под морем, рекао је Бух у наточ теорији Вернеровој. II на Канарским острвима Бух је разрађивао поглавито питање о постанку вулкана и теорију издизања планина у вези са избијањем