Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

711

год. 1778 Еиохе Природе. Оба су ова дела врло разглашена и имала су прнличнога утицаја на савременике, а и на потомке, поглавито због већ признатога ауторитета БиФонова, и због особито лепог и примамљивог стила којим су написана. У првом спису излаже Бифон своје погледе на порекло, стварање и промењивање земље. Као Декарт и Лајбниц, и он сматра ову да је један део сунчане системе, да је у почетку била сва усијана и светла, да је нотамнела кад се на површинн расхладила, и да је у унутрашњости задржала усијано језгро. Земљину кору омотавао је негда универзални Океан, у коме се дегаавало све оно што се данас у мору дешава. Излагања његова о саставу и постанку брегова п долина, о колебању и нестајању мора итд. укварена су често грубим погрешкама и неоснованим претпоставкама. Ево за то неколико примера. .,На брдима су слојеви нагнути за то, што су се ту наслагали ио нагнугим странама". „Брда се састоје од паралелних слојева, дакле, нпсу могла постати ус.зед земљотреса и вулкана. Ветрови, прилнв и одлив стварају морске струје, ко.је су утицале на таложење сло.јева и на образовање долина и брда по дну морскоме. Вода се оточила у подземне провалије и ниво се Океана епустио; тако су остали на суву многи делови земље. Неки су се делови површине земне опет спуштали под воду, чему су поглавито узрок експлозије унутарње ватре земљине. Ватра и вода први су узроци стварању брда и долина. — Највиша су се брда створила одмах у почетку, када је прва земљина кора очврсла; то су били као неки пликови на осталој маси. Доцније, када је Океан омотао целу земљу, морске су струје радиле на образовању других долина и других брегова и на трансФормацији ирвашњих-. — Такви су били погледи БиФона на стварање земље. — Тек што ,је изишла његова Јестаственица у чијем се ириступу и налази ова Теорија Земље, Теолошки Факултет у Паризу позва БиФона да опозове четрнаест својих тврђења., која су „противна црквеној вери"; а међ окривљеним тачкама била је и иоставка, да морске воде стварају рељеФ земљине површине; а атмосФерске воде да нивелигау суву земљу и у море односе. Бифон је подлегао захтеву сорбопских богослова и једном генералном изјавом опозвао све што би у његовом спису „било противно казивању Мојсеја". То га је научило, да други спис и не даје у штампу без претходнога богословскога благослова. То друго за Геологију важно дело, ко.је је Бифон издао на тридесет година после првог, излаже Еаохе Природе , то јест Фазе, кроз које јс- земља пропгла у своме геолошкоме развићу. У почетку је Бифон разликовао пет епоха, а затим гаост, па и седам. Прча је она епоха када се земља одвојила од сунчеве масе, када «е као усијана, течна лопта обртала и спљоштила мало на полусима. иросвктнп гласник , II књ., 7 св., 1912. 17