Просветни гласник

настава п култура

717

3) Уважење самога себе — Онај који уважава самога себе зато што се осећа робои истине и правде, давикнут је да ради све нај■боље. Једном врстом сугестије која се врши на даљину, успева да га н други ноштују; његове речи као и његове радње су увек израз онога што је истинито, добро и праведно. Онај ко цени самога себе и поштује самога себе нривлачи и поштовање других. 4. Воља — Воља је подобност, којом извршавамо све оно што нам разум наређује; то је подобност којом прелазимо са идеје на дел .0. 5) Енергија и неарекидност у наиору — На пр. решим се да се успнем на Монбдан. Сутра дан изјутра скочим из постеље у три сата и обучем се. То је акт воље. За време пењања сусрећем се са читавом серијом препрека, тешкоћа сваке врсте. Моје стрпљење се не замара, и поред свих несрећних случајева приспем на врх брега. Дао сам доказа енергије. 6) Одлучност — Одлучносг се састоји да се одмах изврши све гато смо се решили да извршимо, но допуштајући да нас одвуку рђави утицаји и лабавости које умртвљују. Не треба мешати одлучност са импулзивношћу. Нмпулзиван је онај који непосредно ради без икаквог размишљања и најчешће под утицајем осећаја. Нпр. чујем да један мој друг каже што непријатно; одбијем га безобразним речима или шамаром. Радио сам импулзивно; мој предак варварин пробудио се у мени. 7) Оатимизам — То је способност којом гледамо све као лепо, у средини у којој живимо, у приликама ка,о и бићима ко.ја нас окружавају. Свакп догађај, сваки предмет, сваки живи створ има по једну ружну или лепу страну. Подобност да се посматра оно што је лепо, а занемарава оно што је ружно, сачињава оитимизам. Тако стање духа привлачи симпатију, подстиче одважност других, изазива свету ватру и лични ентузијазам. Оптимизам је необично погодан здрављу и успеху. 8) ДоброКудност — Доброћудност је способност сматрати људска бића као пријатеље а не као непријатеље. Она се састоји у томе да умемо да угушимо у себи искушење зависти, љубоморе, мржње. Све су то погрешке шкодљиве здрављу н успеху. 9) Мир — Мир се састоји да се ради мислима и говором, а да све то не улази у осећајност. Миран је човек онај који говори само оно што хоће да каже и како хоће да каже; онај који ради, потпуно владајући собом. Тако исто миран је онај човек који је обдарен стрпљењем, који зна очекнути са убеђењем да све долази ономе, који уме чекати (разуме се радећи, јер посматралачка улога не може да води успеху, баш нанротив). 10) Поверење у самога себе — Ми смо наелеђем обдарени неограниченим подобностима, -знатним моћима; те су нам способности оставили у наследство наши претци. Код већине људи оне су остале