Просветни гласник

724

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

спитан онај дечко који је у четрнаестој години лумповао ? Или она.ј који пуши? Имам другова који су све то чинили па су сада врло добри људи. Нпје то тако страшна ствар, а има их ко.јп то држе. Прво бпсло морали разговарати о томе да впдимо шта је то васпитање. .Та сам родитељ скоро двадесет годпна и сваког дана ја се занимам васнитањем. Али се увек питам: да ли сам нешто добро урадио? Имам бвде сина, он је у VII разреду. Он је ту скоро пронушио. Ја сан се уплашио, а жена тако исто. Дошао сам директору. Он ме је питао да ли имам другова којп то не раде одавна. На та.ј начин утепгио сам се. Видим га на корзу, видим га у школп играња. После, маслио сам да ли је то велики грех свратити у какав бољи локал. Бад би свратио, истера.ш би га из гимназије. ~Да ли је у том свраћању велики грех? Не ! И ако га има. он је минималан. Ја тако мислим. Дакле: треба прво разговарати о томе шта је васпитање. Ја мислим да се ради о томе да дете буде отворено, честито, ноштено. А тек ако се стигне да се ради на формалном васпнтању. Васиитање је резултат мплион сила. Узмимо главне: нрирода. Које је дето јако, у добром нли рђавом правцу, тегако се може савладати. Затим долази: кућа. Али у кући су норед родитеља и други укућани, служавке, суседн. Ирво, родитељи. Да ли су они недагози, да ли је њихово дете већнном у кућп? Деда су већином у школи. Ту нема кад да се васпитава. Остаје друштво и оно га васпитава. Друговн у пшоли. улица, новине — то га васпитава. Шта се сада ту може? Како да се отклони рђаво дејство тих сила?... То се може учиннтп на разне начине. Казпом? • Ја то не могу но природи, а затим, што им се чини да не номаже казна глађу и ударом. После, не могу то укинити, јер ми пх је жао. Жао ми да им ускратим нзвестан провод, који ја нисам имао, а за којим жалим. Ја имам другова који су у Југ-Богдановој улици лумповали сваке субото, па су данас добри јавнн људи. Како ћемо се наћн у томе? То је важно. Мислим, стога, да треба одредити: шта је то васпитање и како се деца васнитавају. Г. Др. Милан Пећанац. реФерент Министарства Просвете. — Ја као родитељ нратим од извесног времена, цоред своје деце, н живот неколнке друге деце. Мислим по томе посматрању да је овај покрет сасвим добар. Идеја која све прожнма одлнчна је: мсђусобно помагање куће и школе. Главно је да се детету да чиме да испуни време цолога дана. Треба завести принции да се иредавања држе цело пре подне. То је добро. Како сад да се распореди време за после подне? Треба при школама завестн ред као у интернатима. Да нод надзором наставника деца проводе по подне и да иду у излете. Тако би била спречена да дођу под утицаје рђавог Београда. Родитељи су људи већином у служби, на нослу. Не стижу да пх надгледају. Држана треба то да уреди. Ја мислим да се без тога не може успети. Г. Др. Миливоје Јовановић, надзорник народних школа за Београд. — После говора г. директора н остале господе. ја имам да предложнм .једну ствар која нпје додирпута Г. Вулић је номенуо да се не зна шта је васиитање. За нас мора бнтн на чисто то да слушати старије, имати расветљене дужности од старпјпх — то је васпитано доте. Само, имамо две ствари: стварати и сузбијати. Треба стваратн свест о дужпости, дужности не као ђака, но као омладинца. Треба васпитавати позитивно, то јест, стварати. Нова лекарска нракса не сузбија, она ствара. Треба код омладнне не само сузбијати рђаве ствари, него давати што више. Тачно је мишљење Г. Др. Николића. Једно друштво, чији су родитељи били упућени на