Просветни гласник

734

говоре кад је иред њима инсиектор пего кад су у обичним приликама пред својим ученидима. Последица је тога да су често горе оцењени него пио то иначе заслужују, јер може се поставити као принцип: „да штогод проФесор впше говори у толико разред мање ради' - . * Препуни разреди — Просветни Савет за варош Лондон решио је да подвоји све оне разреде који броје впше од 40 или 48 ученика. Број 48 утврђен је за малу децу, а 40 за велику. Овој одлуцп замерају и веле да би било много боље имати мање ученика у разредима у којима су са свим мала деца ного лл у онпма у којима су одрасла деца. * Школски демократски програм — Козшсија коју је у Немачкој наименовало Демократско Удруасење са задатком да изради школски програм за велике вароши објавпло је у листу „Баз Гге1е Уо1к" потпун систем народне наставе који се у главном своди на ово: 1) Основна школа са осам година као општа основа припремне наставе за средње школе. Укидање елелентарних разреда у гимназијама п реалкама. 2) Увођење у средње школе свих ученпка који су одарени. Бесплатност наставе и снабдевање школским нотребама. Прошнрење кантина за потребиту децу. 3) Смањивање броја часова. 4) Стварање школа за умно неразвпјене. Школе у слободном ваздуху п колоније за време распуста. 5) Подједнак распуст за све школе. 6) Сувремен намештај по школским зградама. Еупатила. 7) Школски лекар са сталном платом. Стварање зубнпх клпнпка. 8) Дворнпце за читање у довољном броју. Разонођења, позориште п народни концерти. КонФеренције. 9) Земљиште за игре: вртови п дечји азнли. 10) Упућивање и развијање ручног рада п кућанство. Проширење школа за одрасле и то за оба пола. 11) Надзор над школама врпшће квалиФиковани инспекторп. * Интелектуални рад удружења немачких учитеља — 1910 године одржано ј.е на 20000 конФеренција у 2630 удружења, од којих је већпна пмала паучнпчко обележје. Велнка другатва уобичајнла су, већ од дужег времена, да органпзују о свом трошку циклусе конФеренцнја. Тако на нример Берлинско Друштво на тај цпљ утропшло је 16000 Франака. Сем тога отворени су Феријални курсевн па унпверзитетлма у Берлину, Бреслави, Бону, Лајицигу, Јени п Тибингену, које је иоходило око 1500 учптеља. Овом броју ваља додати још и оних 5000 учитеља којпма је допуштено да редовно посећују извесне конФеренције на упиверзитету, впшпх трговачкпх школа п техничких института. Ова удружења нмају 336 клубова за читање и 861 књижнпцу, од којнх су понеке врло богате. Тако на прпмер она у Лајнцпгу бројп 160000 свезака, а она у Берлпну 60000. *