Просветни гласник
0.
856
НРОСВЕТНИ ГЛАСННК
верситету нарочито за њега снремљену почасну катедру педагогије, са које је читао краће лекције из историје педагошких теорија, а највећи део свог времена носвећнвао књижевном раду за који као да је био нарочито створен> како но свом темпераменту исто тако и по својим подобностима. Његове лекције биле су у стању да изазову најдубља интересовања. Па ипак, као универзитетски проФесор, није био познат и ширим круговима: његова аудиторија била је једна од малих за Берлин. Минх није био говорник; те се због тога осећао неугодно на катедри. То није потицало толико од његова слабог гласа колико од саме његове дрироде, необично мисаоне и посматрачке. Све оно што је у његовој аудиторији изгледало као недоречено и недовршено, у његовим многобројним књижевнин нословима добијало је сасвим други облик. Због тога је Минх и био један од најдаровитијих педагошких писаца нашег времена. Књижевна оставина Минхова чеобично је богата. Најинтимнији недагошки проблеми, вечпта еволуција школских потреба, поновно оцењивање погледа на суштину и циљеве васпитања и садржину образовања — све су то теме које је Минх разматрао дубоко, умно, врло често са чисто Француским оштроумљем; његова литерарна извежбаност и утанчани укус дубоког ктлтурног мислиоца никада му нису давали да упадне у шаблонство и општа рецептатурна места, у тај вечити грех педагошке књижевности. Минх је све те наше проФеспоналне невоље, мисли, бриге, тежње ширио до крајних граница њихова опште људског, Филосовско -културног и социјалног значења. Широко постављање питања доводило је код њега до осветљавања у најширим размерама, л,о решавања дубоким и културнпм размишљањем. Педагогија као органски део савремене ФилосоФије културе — основна је концепција Минхова. Та је мисао и нарочито јасно изречена у његову одличном чланку о педагогији колективног рада — „ФилосоФија у систематском излагању". Широко схватање педагогије нагонило је- Минха да се најозбиљније удуби у токове савремене педагогије, да их што дубље проматра и критички оцењује хаотичну многобројност званих и незваних новатор&. Нарочито ваља истаћи његове радове: „Педагогија будућности", „Родитељи, учитељи и школа наших времена", „Дух учионице" (Сге15<; <1 р 5 Г,ећгаш48). Овај му је рад штампан 1905. године, а цењен је као један од најбољих недагошких радова за последњих десет година. У срнском преводу овај би рад попунио једну од највећпх празнина наше педагошке литературе, јер је његова главна тема примена педагогије у средњој шноли. Као пређашњи наставник у средњој школи, Минх је нарочити аукторитет у предавању туђих језика. Његова књига „Дидактика Француског језика „БМакМк <1ез Ггапгбзхбсћеп" у познатом издању Ваите1б1;ег -а сматрао се као основни рад о овом питању. Минх у тим и таквим нословима стоји у првим редовима савременог неоФилолога реФорматора. Педагозима и свему образованом друштву дао је Минх својим радовима много потребног и новог. Радови његови служиће још дуго п дуго најкорисније и будити најживље педагошко интересовање према свим питањима о васпитању и образовању данашњег друштва.