Просветни гласник

768

ПРОСВЕТНИ ГЛАСШШ

Све док није подигнута нова зграда у прошдој годипи, у хербар се није могао унети нп један орман више нити се могло номишљати на редован рад у збирци. Сада је за овај рад нотребан Намештај (ормани) п материјал за сређивање збирке (хартија, етикете, корице за Фасцикле). Овај намештај потребан је не само ради одржавања и смештаја новога матерпјала, већ и ради лакше употребљивости збирке. Да су просторне прилике допуштале редован радузбирци; да кредит баште није иретриео врло знатно редупцију у току 1906.—1912. год. ирема кредиту до 1906. год. (од 1906. до 1912. год. та редукција износи 10200 дин.) не бих морао, и поред зграде коју сам празну добио, тражити нарочити кредит за намештај у хербару. Надам се, да ће се из овога извештаја моћи видети, да су послови у башти и заводу много разгранатији. него што сам их затекао. и да та разгранатост потиче поглавито из потребе универзитетске наставе и научнога рада. С тога би било природно, да је кредит завода после претварања Велике Школе у Универзитет растао, а не опадао. Збиркаје од 1907. до ове године увећана врло много материјалом нз разних крајева Србије и Балканскога Полуострва. Тако је завод добио нешто ноклоном, а нешто куповином на 500 разних врста биљака из Црне Горе (од бившега баштована Бот. Баште, покојнога Бирбаха и од Косте Марпћа из Подгорице и са Комова). На подстицај завода и о његовом трошку вршио је (1908—1909.) скупљање биљака у околинн Скопља, на Корабу и Јакупици г. Јордан Петровић из Скопља, а од г. Михаила Димоније-а из Солуна завод је откупио на 900 врста сувих биљака, готово из свих делова Македонпје. Осим тога, потпомогнут од Министарства Просвете, ја сам у току 1908., 1910. (у два маха) и 1911. год. обишао, ради проучавања вегетације и скупљања биљака, готово целу јужну Македонију од Дојрана и Лангозе до Битоља (априла, 1910. год. са проФесором г. Цвијићем), околину Скопља и Катланова, попео се на планпну Јакупицу и проучио ова.ј планински део Македоннје, којп ; је био ботаничкп сасвим непознат (јупи и јули 1910); обишао сам цело било Шар-Планине, попео се па Кораб и Бистру и са ових планпна донео велику и драгоцену збирку биљака. Из Србије збпрка завода допуњена је материјалом, који сам прикупљао на екскурзијама, које сам изводио са слушаоцима Ботанике. Сваке године од 1907. год. до данас донето је по нешто, и то : са живих пескова од Рама до Голупца (1908); са Власине, Острозуба, Стрешера {1907.—1911. год.) ; са Копаонпка (1910.) са Голије н Црепуљника. (1906. и 1910); са Суве планипе и из Сићевачке Клисуре (1911); са Овчара и Каблара (1912); са Златибора (Златибор, Чигота, Муртеница, Долина, Рзава, Торник), Мокре Горе, Таре н Звијезде (1912). Најзад и са својих екскурзија у Источпим Алпима (8а12-Катшег§и1;) у 1907. н 1908 год. пз Тирола и Централних Алпа (Ноће Таиегп) у 1911. н 1912. год. донео сам за збирку доста лепог и интересантног Флористпчког материјала. — Цео овај материјал захтева иаучпу обраду и уношење у деФинитпвну збирку. Мени у заводу ниЈе могућно, да рационално употребим на ове послове помоћне снаге баште и завода (помоћника, баштована и лаборанта), ако ми се поред простора, које ми пружа нова зграда, не да и потре#ан намештај за нзвођење радова у збирци. Научан рад у заводу и развијање нових снага за наставу из Ботанике не могу се изводити озбиљно и у опште како ваља без помоћних апарата за те послове. Међу ове долази у првом реду библиотека. Споменуо сам, да је она у Флористичкој литератури доста потиуна, али да је