Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

767

онп су остали у зградп Унпверзитета. Бако је законом о средњпм школама 1898. г. број слушалаца Ботанике врло редукован, и како се све до 1906. год. није нео изнад 6, могла су се, за невољу, држати предавања и у пави .бону . где је смештен хербар. Међутим, број слушалада од 1907. године растао је врло брзо и у 1909110 достигао је 35. Како ни настава из Ботанике на Универзитету пије могла остатн на оном ступњу, на. коме је била У ]} е/ |_ Школи, било је иотребно, да се добију нарочити простори бар за с.лушаониду. збирку и библиотеку. Ти су иростори, сем одељења за библиотеку, гобивени крајем 1909. г. преправком павиљона и дозиђивањем одељења за хербар. Али, како су се још у току 1910. год. ови простори показали недовољни, јер је преправљени павиљон био сувпше малп и неподесан да послужи и за слушаониду и за лабораторију, морао сам номишљати на нову зграду, у којој би и библнотека имала засебно одељење и која би омогућила модернизирање ботаничке наставе. Јер због оскудице у просторијама није се могло нп помишљути на набавку научних справа и анарата, хемикалија, слпка и читавог низа других помоћних средстава за наставу и рад у лабораторији. И. у току 1911. год. Министарство Грађевипа подигло је уз стару зграду завода нову, у којој су пространа слушаоница, соба за библиотеку п за збирку научнпх справа н апарата пајглавнија одељења. Наравно, добивена је зграда без икаквога намештаја, па и без пнсталације за електрично осветљење. Да бпх се просторима у повој згради могао одмах послужитп, морао сам за осветљење п најпотребнији намештај у слушаоници и у трему утрошпти из редовнога кредита баште суму готово од 1500 дин. Раније сам споменуо, да нпје било намештаја за слушаоницу, а сад ћу додати, да сам се у току 1907—1911 год. служио школским клупама, које су пз унпверзитетске зграде биде избачене као неупотребљиве. Госнодину Мннистру ће битп познато, да су се сви моји претходнпци на Великој Школи бавнли искључиво дескриптпвном Ботаником и да се једино у томе правцу развијао Ботанички Завод. У истоме правцу текла је и настава из мога предмета, те је разумљиво, што за наставнп н научпи рад из Опште Ботанике (Анатомија и Физпологија) нисам затекао у Ботаничком Заводу ништа друго сем шест комада простих микроскона старијега типа. Шта више није било готово никакве нп лнтературе за наставу из Онште Ботанике. Сматрао сам као најважнијн задатак свога наставничкога рада, да наставу из Ботанике поднгнем на висину унпверзптетске наставе. Зато сам највећи део кредита, којп сам могао резервисати за издатке у заводу, трошио за оиравке старих и набавку нових микроскопа, за микроскопске утензилије, хемикалије, носуђе, справе, апарате за демонстрацију и рад у заводу. Напоредо са овим ишло је и набављање литературе, слика и другога материјала.. Тежиште наставе нз Ботанике, као егзактне науке, пренесено је на практпчне радове у лабораторпји и на упознавање метода биолошког пстраживања. Морам признати, да се у овом погледу није још постигла потпуна савременост. То до сад није било могуће због оскудпце у нросторима завода, па баш да сам располагао довољнпм средствима за потпуно модерннзирање наставе. Збирку (хербар ) сам затекао знатно оштећену, као што је раппје наглашено. Оштетили су је паразити п влага; зато сам одмах предузео сушење п дезинФекцију целе збирке. 1909. год. збирка је смештена у ново одељење, где се може чувати од нрашине и од пнсеката, а крајем 1 11. г. проширена је додатком старе слушаонице. Тек овако проширен хербар омогућава сређиваве материјала, којц је од 1906. год. нарастао врло много.