Просветни гласник

766

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и алата, којп су раније стајали већином напољу и по угловима стаклара, те су контрола над њима и чување биди готово немогућни. Стазе су у баштн без тврде подлоге, иосуте само шљунком, због чега се после отопљенога снега п јачих дуготрајних киша шљунак убијао при гажењу у мекану земљу. Од 1909. г. стазе се сваке .јесенп и свакога пролећа постуино набијају прво туцанпм каменом, па се посипају шљунком. Материјал и радна снага плаћају се из редовнога кредпта. Због знатнога пагпба баште н услед ниске ивпце тротоара у улицама Далматинској и Таковској, јурп бујица воде из Таковске улице после сваке јаче кшне у башту, разрива стазе и плавп културе. Због тога су се две стазе морале на знатној дужинп насипањем и нозиђивањем пздпћи п вода развестп нарочитим олуцима у нравцима којп слабе њен утицај. Један део баште морао се крајем 1911. г. п почетком 1912 изменпти због иодизања нове зграде за завод. Великп простор пред овом зградом и једна стаза од 32 м. моралж су се покалдрмптп. Исто тако морао се засађивањем дрвећа и шибља дати нов изглед ономе делу баште, што је у непосредној блпзини зграде. Поред набавке целокупнога баштенскога матерпјала, огрева за стакларе, алата и радне спаге, редовнпм се креднтом морају сваке године врпшти н нзвесне онравке на зградама и па оградн баште. Ж поред редовнога годншњега извештаја о стању зграда у башти, који се Мннистарству Грађевина на време шаље, оправке се на зградама не могу сваке годпне да изведу. Некада се не стигне на време са плановима и предрачуном, некада не стигне креднт за оправке, те се ове морају одложпти за идућу годину, некада опет одобри се оправка само делнмично, као нпр. ове године. Међутим, многе оправке, особиго на стакларама, не могу се одлагати п морају се извршнти на рачун редовнога кредпта. Тако се у току 1911. г. морала претрести н залпти цементом калдрма око старе зграде, да се кућа пе би и даљз влажила. То се морало учинпти и ове годнне са једним делом калдрме око куће, у којој стапују баштован и један служитељ. Ове оправке пзносе просечно годишње 3 — 400 динара. На раду су у баштп, од почетка марта до краја октобра, поред баштована и четири стална служитеља још 7 —10 осуђенпка са падницом од 0"40 дип. С времена на. време и према потреби радна се снага увећава. Прн свем том '/ 4 баште још није добила дсФинитиван нзглед. До сада се тај део није могао урадити због тога, што га је требало нпвелисати, а тај је посао скуп. Алп се неуређенн део сваке годппе смањује. 2. Ботанички Завод и настава из Ботанике. У времену мога доласка за прпвременога доцента Упиверзптета 1906 г. Ботаиичкога Завода није ни бидо. Онје укинут још 1898. г., када је после смрти проФесора Ботанике наређено да се Ботанпчки Завод п збирка (хербар) иселе из зграде Универзитета у Ботаннчку Башту. Збирка се тада морала сместитп у један влажан и врло трошан павиљон, где је за 8 година стпјања врло знатно оштећена. У овом павпљону било је још толико места, да су се могла држати нредавања највише десеторнцн слушалаца. Библиотека н један део хербара били су смештени у стан уиравннка баште. Тако је овпм премештајем збирке и библпотеке из универзитетске зграде у башту у стварн нестало завода н свих услова за рад из Ботанике за свакога другога сем за наставннка. У башти није било ип слушаонице ни намештаја за њу: