Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

765

библиотеку и за иаучни рад није се могло употребити ни 800 динара. Зато се није могао предузети никакав важнијп посао нп у баштп ни у заводу. Сав рад ограничавао се на одржавање збирке и баште и на наставу. Крајем 1906. г. остала је башта и без баштована и због потпуне оскудице у млађој стручној баштованској снази морао је, по невољи, и стручан баштенски лосао пасти највећнм делом на терет наставпика Ботанпке. То је стање трајало до 1 маја 1908. године. када је башта добила новога баштовааа. Од 11.000 баштенског дуга било је преко 2000 дпн. дуга београдској онштини за воду. Како се овај дуг морао отплатпти за две године, затим како је башта трошила нросечно за 860 дин. воде годишње и најзад, како је башта отплаћујући стари дуг за воду, морала остајати дужна за нову потрошњу воде, то сам крајем 1907. године поднео молбу одбору ошптине, да се башта ослободи плаћања таксе за воду. Молба је усвојена под оправданпи условом, да башта буде отворена за публику радним данпма за време дневнога рада у башти. Башта је и ире тога служила као јавнп парк, наравно са извесним ограничењима. У псто време, општипа је одобрила да два њена стражара наизменце чувају баштенске културе од штете, коју би јој могла нанетп публика. Ослобођење од плаћања таксе за воду башти је донело не само стално повећање у годипгњем буџету за 860 дин., него и потрошњу воде без ограничења, што се осетило као особита благодет за време сушне 1908 годнне. 0д 1909.год. па до 1912. растао је, предусретљивошћу Министарства Просвете, постепепо Кредит Ботаничке Баште, тако да за ову годпиу износи 9800 дин. Враћање кредита на висину, на којој је био до 1906. год. и ослобођење од дуга и плаћања воде иомогли су, да башта за последње три године учини врло знатан напредак у своме спољашњем изгледу, у неговању и одржавању, у богаству и группсању биљака. Нарочпто је обраћена пажња на то, да башта иоред објеката потребних за наставу и науку представља збирку живих биљака, којим се карактерише југоисточна Европа, особито Бадканско Полуострво. Ради тога је набављено у току 1910. и 1911. г. на 250 комада живпх биљака, већином дрвећа п шибља, које је засађено у башти. Са својих екскурзија по јужној Македонпји (1910.), затим са планина: Јакувице (1910.), Шар-Планине, Бистре и Кораба (1911.) донео сам, поред хербарског материјала, н живих биљака. Ова је збирка увећана још и македонским биљкама, које су башти слали г. г. Др. М. Шушкаловић, лекар и Јордан Петровић, ироФесор из Скопља. Разуме се, башта добија сваке године у размену од универзитетских башта из Европе и Америке велику количину семена од разних биљака, а да не спомпњем непрекидно прикупљање и обнављање материјала из Србије приликом сваке екскурзије са ученпцима пли преко приватних људи. Врло многе културе у баштп нису се могле одржати због недовољног и примитивног заливања. Зато је у току носледње три године знатно проширена водоводна мрежа у башти, а у обадве стакларе подигнут је по један басен за водене биљке. За претходне културе и огледе за наставу подигнута је 1910. године једна мала стаклара у дужини 15 метара, чија се унутрашња инсталација морала извести на рачун редовнога кредита баште. Та пнсталација није потпуна још ни данас. Исто тако морао сам из кредита баште подићи, уз залеђе ове стакларе, шупу са четири одељења за чување баштенскога посуђа