Просветни гласник

764

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да ће се за одређиваае врло доброг успеха узети у обзир оцене свих научних предмета, који се уче у IV разреду основне школе. ПБр. 14977 9 августа 1912 год. у Београду. Министар просвете и црЕвених посдова, Љ. Јовановић с. р.

0ДЈ1УКЕ ГОСПОДИНА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ 0 УЧИЛИМД И КЊИГАМА

Господин Министар Просвете и Црквених Послова одобрио је: Решењем својим од 29 маја ове год. ПБр. 10163 да се књига „Геологија и Минералогија" по Вагнеру израдили др Влад. К. Петковић и Мил. К. Петковић може препоручити за привремени уџбеник приватног издања.

ИЗВЕШТАЈ 0 БОТАНИЧКОЈ БАШТИ И ЗАВОДУ ЗА ВРЕМЕ ОД 1908.-1912.

Госиодину Министру Просвете Част ми је, Господине Министре, поднети Вам опширан извештај о Ботаничкој Башти и Заводу, о њиховом напредовању и о научним радовима, који су потекли из Завода, од како сам постао наставник Ботанике на Универзитету. Самостално руковање Баштом и Заводом примио сам крајем априла 1908. г., када сам изабран и постављен за силнога доцента. Две године пре тога, од почетка маја 1906 до краја априла 1908,, био сам привремени доценат и у томе звању држао сам само предавања из Ботанике и надгледао радове у башти, јер је Заводом руковао Факултетски Савет преко кроФесора Зоологије, г. д-оа Живојина Ђорђевића. Зато ће се мој извештај о башти и заводу ограничити на последње четири године (1908. —1912.), а извештај о научном раду у Заводу обухватиће и време, када сам био привремени доценат. Радп прегледности, извештај ћу разчланити на одељке: 1) о Ботаничкој Башти. 2) о Ботаничком Заводу и настави из Ботанике, и 3) о научном раду у Заводу. 1. Ботаничка Башта. Управа баште до 1905. год. оставила је башту задужену са 11.000 динара. Поред тога унражњењем Катедре за Ботанику 1905. г. годишњи је кредит баште п завода смањен у току 1906. и 1907. г. од 10.000 динара на 6000. Пошто је отплаћивање дуга традало од 1906.—1909. г., башта и завод имали су стварно кредит годишњи од 4000 динара, од кога је издавато само за огрев и радну снагу преко 3000 дин. За наставу, збирку,