Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

КРАТКА ИСТОРИЈА ГЕОЛОГИЈЕ. Ј. М. ЖУЈОВИЋ (СВРШЕТАК) VII Развиће Геологије у Бнгдеској. Историја Геодогије у Енглеској почиње истом при крају 17 века; почиње са тежњом, да се тумачење постапка и развића земље доведе у хармоиију са посгавкама у Бибди.ји. Карактер те епохе најбоље иредставља књига Томе Борнета (Вигпе^), Света Теорија Земље која излаже иостанак глобуса и све опште аромене, које је он иретриео и које &е иретриети до смака света (1681 г.). Ово је дедо плод необуздане Фантазије, па га у историји науке не би требадо ни помињати, да се у своје доба није сматрадо за врдо научно и да није раслрављадо и озбиљна геодошка питања на пример о саставу земље и њеноме промењивању. Главни геодошки појав био је наравно Потоп; он .је настао услед проваде земљине коре и куљања абисалних вода да подаве покварени људски род, који је пре тога уживао у вечноме пролећу. Ова је књига имала за неко време рђавог утицаја на развнће науке, због својих погрешних тумачења геолошких појава измишљеним процесима. Интересантно .је приметити да је Борнет био оптужен за богохуљење, и ако се веома трудио, да са својим мислима остане на терену ортодоксне религије. Још је Фантастичнија била Нова Теорија Земље, коју је (1696 г.) издао В. Уистон (ШтЂоп) и који је појаву Потопа приписао преласку репа једне комете преко екватора, 18 новембра 2349 године пре Христа. И Џон Вудворд је веровао у Нојев Потоп, који је објашњавао куљањем на површину огромних унутарњих резервоара воде. Тада се