Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

781

дела повртдина спрашила, у води растворида, па после се из умирене Боде сталожиди слојеви са остадима организама. Ови су се тадожили редом по степену своје тежине: најтежи у најдубљем и најчвршћем камењу, а најлакши у горњим несковитим слојевима. Ипак не треба зак.Ђ чити, да је сав рад Вудворда био без користи за Геологију. Из његове књиге: Јестаственица Земље и земних тела (1695) види се да је он имао доста правидне појмове о структури земљине коре у неким деловима Енгдеске, да је умео доста тачно да одређује минераде, стене, метаде, па и петреФакте за које је знао да су органског порекла. Он је израдио и један Каталог фосила у Енглеској (1728) год. на основу збирке, која је потпунце сачувана у Кембриџском Универзитету, и по којој се може познати да је он умео доста сигурно да одређу.је релативну старост слојева. Вудворд је прикупљао податке о геологаким приликама у разним крајевима света, и догаао до овога врло важнога закључка: „да су геодогаки одношаји и у најдаљим земљама исти као гаго су у Енглсској; да је у Француској, Фдандрији, Холандској, Шпанији, Италији, Нсмачкој, Данској и Шведској камење и сав остали материјад распоређен као и у Енглеској на слојеве, који су расгављени параледним прслинама; и да у каменитим и остадим гугаћим слојевима има, као и код нас, обухваћено пуно гакољака и других морских производа". Већ и овај рад Вудворда доказује, да је у Енгдеској, поред превласти духа библискога, увек било воље и за испитивањем стварних одногааја у природи. ■Ова су испитивања у тој земљи изазивада и богата лежишта каменога угља и руда. Развиће рударства и ведико распрострањење петре®аката, спремише основу за појаву емниричне и научне Геологије иа и научне Геогеније, које у Енглеској нађогае својих изврсних представника. Најстарији међу овима бејаху Хук, Ре и Листер, чији се радови појављују поглавито у другој поли 17-ог века. Роберт Хук (Ноок 1635—1703) био је најдаровитији енглески математичар и природњак 17-ог века. Као једанод највреднијих чланова Ученога Другатва он је чешће држао предавања о предметима, који би се сада уврстиди у област Физичке ГеограФИЈе и Геологије. Та су предавања штампана тек 'после његове смрти (1705). У њима је највећи део посвећен „ Земљотресима и подземним еруацијама, које објашпују узроке неједнакостима на лицу Земље". По његовом мигаљењу земљотреси су узрок врло многим појавама на земљи. „То су катастроФе које су претвориле равнице у брда, а брда у равнице, мора у континенте, а континенте у мора; које су створиле неке реке тамо где их није бидо, а пресушиде друге, које одавно трајаху итд.; које од почетка Света непрестано промењују површину земљине коре и због којих се шкољке, кости, биљке, рибе и друга сдична тела надазе — на нагае чудо — тамо где не би требадо да их има". Хук