Просветни гласник

790

просветни гласник

тивања, остале тачне и задовољава.јуће. Они ноштују ту терминологију не само зато, што ју је израдио њихов земљак на њиховом рођеном земљишту, него и за то, што је она најбољи и најприроднији израз онога што постоји у ствари" (А. Даршијак). „Оно што су најодличнији нематаи геолози урадили у Једноме делу Немачке за пола века, то је у Енглеској лредузео и свршио један сам човек. Његов рад, исто тако леп по резултатима као што је ванредан по обиму, доказао је, да је Енглеска правилно на слојеве подељена, да се ред наслагања истих никада не преокреће и да се исти фосили налазе у истоме слоју на далеким одстојањима" (Добисон де Воазен). Радовима В. Смита постављена је врло добра основа и дат врло јак импулс за даља изучавања СтратиграФије. Оп сам изнео је велике појединости за секундарне терене, али је ипак остало још довољно посла, да се за изучавање Јуре, Креде и Тердијера учине заслужним Т. Вебстер и Фитон и други. Најнејаснији су били геолошки одношаји у оној огромно дебелој серији слојева, који леже испод секундарних Формација; али су и они после дугих и мучних истраживања размршени. Мурчисон и Сеџвик стекли су име оснивача науке о Палеозоику, тим, што су, по методи коју је Смит употребио за штудију Мезозоика, проучили и класиФиковали загонетне „прелазне терене". Они су међ њима установили геолошке системе назване: Камбријум, Силур и Девон, о којима су израдили дивне монограФије, које чине епоху у геолошкој књижевности. — У познавању терена старијих од Камбријума оснивачки су Оили радови америчких Енглеза Логана, Муреја и Хутна, који су разрадили најстарије геолошке системе: Прекамбриску, Хуронску и Лаурентиску. Тако се може рећи, да су енглески геолози положили основе модерној Стратиграфији свију терена сем терцијернога. Пошав путем Смитовим они су се руководили истим принципима; нису дангубили на странпутицама, нити у излишним препиркама, па су и у овој грани радљивости показали свој здрав разум и практичан дух. Геологија је, дакле, у Енглеској постављена на најсигурније основе. Историју њену завршпћемо списима у којима је она пајбоље резимисана и крунисана. То су Прннциии Геологије и Елементи Геологије, којима је аутор Чар л с Л ај е л. Дела су ова имала огроман утицај на геологе свога доба, па и сада их чита сваки који жели да буде потпун геолог. Лајел нема својих оригиналних опсежних штудија нити монограФија о посебнпм геолошким предметима. Он је себи ставио у задатак, да све резултате геолошких истраживања критички доведе у склад са општим начелима науке и да нојединим тачним чињеницама истакне випш научни значај.