Просветни гласник

НАСХАВА И КУЛТУРА

791

Уевајајући у главноме начела Хутнова и он је за основу своје теориске Геологије узео начедо: да се све геолошке чињенице могу објасннти иојавима, који се данас на земљи дешавају, да никада на земљи нису дејсгвовале какве силе, којих данас не би бидо и да интензивност геолошких агената није негда морала бити много већа, но што је сада. Са извааредном јасноћом Лајел је изложио дејство главних сила у еадашњости и вероватне резултате истих у прошлим геолошким временпма. Он почиње доказивањем, да су неумесне и излигане биле мпоге сгаре хипотезе, као што је била на пример, хипотеза да су промене климата дошле услед лађења земљинога језгра када се те промене лакше могу објаснити изменама у распореду воде и земље и осцилацијама земљишта. Затим излаже непрестано промењивање земљине коре и површиие, наводећи за то и многобројна лична проматрања. — Тежећи да дозна колика је сила вулканизма он је пропутовао вулканске области у Француској, Италији, Сицилији и на Канарским Острвима. На томе се путу уверио, да су нетачна мишљења Буха и Бомона о кратерима, па је оборио теорију ових аутора о издигнутим кратерима. У неоенована нагађања уврстио је и периодске револуције напрасне дислокације великих размера, велико надимање земље и магновено издизање читавих горскнх данаца; али је признавао да се делови земљишта могу лагано издизати под упдивом вулканских сила. — Постојање седиментарних и вулканских стена, промену рељеФа, денудацију, издизање планина и друге ведике геодошке процесе, Лајел је објашњавао тако природно, да је за своје закључке задобио пристанак већине геодога. Држећи се правида, да се садашњим геодошким сидама могу растумачити и све промене у прошдости, он је разрадио основе модерне Динамичне Геологије, која доби пресуднога значаја и за развиће Историске Геологије то јест за боље разумевање земљине прошлости. Људи који усвојише ово правило као руководно и гдавно начедо добише име униформитаристе, због униФормних сила у садашњоети и прошлости. Теорија је ова била тачнија од многих ранијих, па је имала и већега успеха. Али, када јепочеше изводити до крајности а негирати свако друго становиште, јави се и против ње реакција и то не само ван Енглеске већ и у овој самој. Њено место ноче заузимати теорија Еводуције која се у ново доба унесе и у Геологију. Лајел је у своју геодошку систему увео и разрадио и иринцип метаморФизма, који су Хутн и Ами Буе унели у Геологију. Помоћу њега дошао је до највероватнијега тумачења неких чињеница, например до тумачења природе и постанка азојских, кристаластих шкриљаца. Лајелов процес метаморфизма јако је дискутован, и на врло интересне начине разрађиван. Ну говор о томе увео би нас већ у данашње доба Геологије, дакле овде мора изостати.