Просветни гласник

792

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Лајелово дедо имало је великога уепеха не само због своје садржине, већ и због иросто разумљивог излагања, које читаоца брзо убеђује и задобија. Оно је Гео.шгији задобило много пријатеља и учиншш је иопуларном. Оно је из науке избацило све што је неприродно и насилно, као и све неосноване хипотезе наслеђене од ранијих аутора. Оно је успело укоренити веру, да је садашље стање наше земље просто нродужење разних прошлих стоља, која- се смењују без великих потреса и катастроФа. Теорија униФормитариста распространила се најбрже у Енглеској, јер су јој тамо земљиште припремили радови Хутна и ПлеФера. Нешто спорије ширила се у Немачкој, јер су јој овде сметали још врло јаки вернеријанци Бух и Хумболт; а најспорије у Француској, јер су под окриљем ауторитета Кивијевог, Бомон и Дорбињи до смрти свсје доста енергично бранили теорију катастроФа. Дух великога Кивија сметао је за дуго напреднијој геолошкој науци, као што је сметао и теорији Еволуције уопгате. Закључак Брони у Италији, Броњар у Француској, Смит у Енглеској — затворише историску периоду лутања при изучавању земљиних слојева? лутања у која су пре њих залазили и генијални људи. Прави пут је њиховим радовима указан и прокрчен. Њиме пођоше врло многи проматрачи, којима за њима постаде много лакше ићи и до повољних резултата доћи. Број сс њихов намножи пе само у нанредним земљама. у којима је Геологија имала. своју историју већ и у другима које нису биле срећне да дају утемељаче ове науке. Прво друштво геолога основало се у Енглеској (1807) са задатком да нагомилава тачна геолошка знања, одлажући на позни.ја времена расправу теорија. Позитивна Геологија поче корачати брзо, од како поглавиту пажњу обрати на изучавање земљине коре почев од момента њенога стварања, не збуњујући се много питањем, шта је пре тога било. Маштања је доста било у ранијим временима, када је било мало емпиричкога дознавања исгина; а још више у најранијим временима, када су се стварале само легенде — али то не само да науци није помогло, всћ ју је често ометало. Најлепши, најпоетичнији били су мити вавилонски и јеврејски, са једним или више Створитеља Света, па ипак нису ни најмањи камичак унели у зграду наше науке. Геологија се почела оснивати и зидати, од када се напустио правац јалових умовања о веретизним теоријама и предузело брижљиво разматрање састава и структуре стена на већим пространствима. Ако се на ово дуго чекало, накнадило се брзином полета од дана када се она индивидуалисала као наука, своје задатке поставила и своје методе изабрала. Мало пма