Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

795

„Сваки од нас у стању је да допринесе умножававу геолошкога знања. Брижљиво и тачно проматрање увек је добро донмо, а може се ноказати и од великога значаја. Кад се будемо слободно послужили хипотезом да утврдимо везу и значај чињенпца, морамо бити уздржљиви од прераног спекулисања и теорисања, раздвајајући јасно оно што је Факт од онога што је наше сопствено сматрање или тумачење истог. А изнад свега, задржавајмо се у скромности правог научника, лицем у лиде спрам тајанствености Природе. Све испитујући, а држећи чврсто само оно што верујемо да је истинито, осврнимо се с благодарношћу и поносом на оно гато су урадили нагне претече, и тежећи њиховоме угледу, држимо високо буктињу науке, да. је светлу и пламтећу предамо онима, који треба да је из наших руку прихвате" 1 .

ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈУ УНИВЕРЗИТЕТА И МЕДИЦИНСКИХ ФАКУЛТЕТА НАПИОАО В. Разумовски 2 Постанак универзигета, као виших научних школа које обухватају з^исШип §епега1е т.ј. изучавање наука у њихову пространству, пада у средњи век, у XII столеће. Али треба забележити да су куд и камо раније неке класичке школе, носебице у Алекеандрији, нредстављале већ неку слику универзитета. Ту су науке, под заштитом Птоломеја, достигле биле високи ступањ процвата. По том је велико наслеђе наука класичкога света пропало, а делом се сачувало било само још у Арабљана. До XII века, у периоди међусобних народних бораба, трвења о власт међу монарсима, аристократима, папама и народом, наука се повлачи иза манастирских зидова, и тек у XII столећу, с појавом политичкога примиривања и равнотеже између власти краљева, аристроката и градова, на југу Европе, поименце у Италији, ничу светске школе — универзитети, најпре у Болоњи, за тим у Падови, Риму, Пизи, Флоренцији итд. Први универзитети, представљајући корпорације оних који уче и оних који се уче, добијају од градова неке привилегије (ослобођења од новчаних плаћања, војске и др.), па се јављају донекле као ауто-

1 8гг АгсМђаМ (телМе: Тће ГоипДегз оГ &ео!о§1е 473. 2 Како је сада у нас на дневном реду питање о оснивању ледицинскога о>аку.иета, држимо да је од особитог интереса овај прег.тед, који доносимо у преводу с извесним скраћењем.