Просветни гласник

796

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

номне установе, имајући своје правосуђе. Ту је зачетак и познате академијске сдободе: ,.1ћг КогрогаМопзгесМ \уаг Шге акаЛетГбсће РгеШеИ" (Е. Ногп). Ученици не бејаху само младићи већ и зрели људи, некад чак и кардинади, кнежеви итд., уз то не само становници тога града него и са стране. Број је проФесора у прво време био врло ограничен. Рано је извршена и деоба на Факултете: артистички, нравнички, медицински, богосдовски — али овај посдедњи не увек. ПроФесоре су с почетка биради студенти, а по том градови и од градова су и примали издржавање. Ректора је увек плаћао град, коме је он подносио извешће о раду проФесорском. Сдушаоци су се делшш по земљама, одакле су, и на две велике корпорације: цитрамонтанце и удтрамонтанце т. ј. на Италијане и иностранце. Црква се, желећи бити власницом ума и генија народнога, старала ставити под своју контролу и упиверзитете — и то јој је у знатној мери и иолазидо за руком: давање се учених ступњева вршило под руководством црквених представника (канцелара), а велики део чланова универзитета припадао је и сам црквеном реду. Ади у итадијанским градским универзитетима црква ипак није господовада тако јако као у тако званим канцдерским универзитетима Француске, Инглеске итд. Еарактер. је предавања био потпуно догматички. Као ауторитети се јављају: у праву Јустинијан, у философији Аристотедо, у математици Еукдид, у астрономији Нтодомеј, у медицинн Хипократ, Гаден и Арабљанин Авицена. Универзитети — данас први светиоиици и расадници наука били су онда по свему у примитивиом стању, ади су несумњиво представљади скровиште европске цивидизације и кудтуре. Они се јављају као насдедници кдасичких шкода; у њима се буде науке класичкога света и добијају подстак за даље развиће. Ради иримера треба застати код анатомије — основице медицинских наука. За изучавање је анатомије неодступно иотребна еекција тела. Секције су се вршиле већ у александријској школи, а за тим се читав низ векова није о њима ни мисдидо, и тек се у XIII стодећу обнављају и то најпре у италијанским универзитетима. Прве су се секције вршиле по особитом одобрењу; дешеви су се добијали с тешком муком; 1319 године била је у Бодоњи велика парница због тога што су ученици магистра Алберта извадили из гроба један деш па су извршиди секцију у дому свога учитеља. За вршење секција биде су прописане читаве Формадности: могао је присуствовати само одређени број лица — 20 при сечењу мушког а 30 при сечењу женскога теда; такођер је било обавезно ирисуетво ректорово. За секцију су се добијади само дешеви преступнички, па и они у врдо ограниченом броју: два на годину! Као реткост — сек-