Просветни гласник

ПАСТАВА И КУЛТУРА

797

ција се вршида лагано: по 12 је дана то чињено поступно, почињући са спољним знацима, па прелазећи на унутарње органе и завршујућп с костима. Још треба додати, да се по сведочанству великога монаха хирурга средњега века Сгпу Де СћаиИас-а, који се образовао у итадајанским универзитетима (а учио је и у Монпељеу, у Француској), при еекнијама изучавао не само састав тела него и патолошке измене органа. Као основалац патолошке анатомије, другог теиеља медицинске науке, сматра се пталијански хирург и патолого-анатом XV века ВепМеш, који је за собом оставио солидан патолошко-анатомијски трактат с низом посматрања при аутопсији. Мора се поменути да су упоредо са градски51 универзитетима у Италији поникли и државни или обласни универзитети за ову или ону област и државу, где су проФесоре назначивали владари а плаћале државе. Владару је припадала сва вдаст: он је одређивао проФесоре и ректора, прописивао правила о пспитима и о издавању научнога уверења итд. Такав је универзитег основан 1224 у Неапољу. Такав је начин уређења имала и знаменпта школа у Салерну, која се прочуда још у XI веку. Она је посгада већ у IX столећу, делом под арабљанским утицајем: неколико су декара, правника и ФидосоФа основали једну врсту универзитета за изучавање свих наука изузевгаи теодогије. Просвећени господар Сицилије Фридрих II, сам природњак, био је заштитник ове шкоде, а 1231 године издао је и устав за њу. Право су лекарске ирактике имада само дица која су учида у овој школи. Занимљив је Факат да су међу наставницима ове прве научне медицинске шкоде у Европи биде и женске (најзнаменитија је међу њима била ТгоШа у XII в.); мсђу њима је бидо и књижевница, као што је и та ТгоШа била добар писац научних радова. Салернска медицинска шкода задуго је (до XIV века) бида најчувенија, док је позније не претекоше други италијански универзитети (Болоња, Падова, Неапољ) и Француски у Монпељеу. Једновремено са нтадијанским постају и Француски универзитети, и у XIII веку Француска има већ пет универзитета (Париз, Орлеан, Монпеље, Апоегд, Тудуза). Париски универзитет приказује врхунац у оно доба свемоћне власти папске и стоји под јаком црквеном контродом: гдава је универзитета био канцлер Нотр-Дам, који је давао НсепИа ЛосепсН т. ј. право нредавања. Излагање наука на латинском језику бидо је чисто догматично, потпуно и само по кдасичким ауторима, што су заповедади и статути универзитетски, који су одређивади и кодико се декција има употрсбити на коју књигу; на пример, аФоризни Хипократови захватади су 50 лекција. Упуство и лектиру бирала је и одобравала црква. Већ у XIII веку париски је универзитет имао четири Факудтета: богословски, правнички. медицински и артистички (овај као нижи, при-