Просветни гласник

798

просветни гласннк

правни). Сваки је Факултет имао неку врсту еснаФСКог уређења с мајсторима (тадГбМ, ДосЈотез), подмајсторима (ђасса1аиге1) и ученицима (8сћо1агез). ПроФесори се нису бирали, као у Италији. нити су има.ш плате, већ су примали од црквених прихода и имали су издржавање у „општежићу", у коме су и ђаци били. На челу Факултета стајао .је декан а на челу универзитета ректор. Уопште универзитет представља полудуховну заједницу; проФесори и ђаци прибрајали су се у црквени ред; за нроФесоре је било обавезно неженство — и само су проФесори медицине 1452 године добили право женити се. И одело је про®есора и ученика било по кроју духовничке одеће. Еао и у италијанским универзитетима и овде су се ђаци делили по народности и отаџбипи. Да би се добио ближи појам о универзитетском животу, ваља мало застати код париског медицинског Факултета. Медицински је Факултет у Паризу био основан око 1276 године, али до 1481 (дакле за два столећа) он није имао засебне куће. У састав наставничкога тела долазили су, осем два проФесора, још и тако звани (1ос1;еиг$ ге§еп!з, париски лекари — у почетку њих четрнаест а после и много више. На челу је Факултета био декан. Имаовину су целога Факултета чинила два сандука ствари, печат и библиотека од — дванаесг књига. Сваке се године, с променом декана, све то преносило у стан новога декана. Буџет Факултета, непомаганог од краљева и града, био је са свим незнатан: велики је део тога буцета, уза све, ишао на мисе и друге црквене церемоније. Тек је у XV веку Факултет добио свој дом а у почетку XVI столећа основан је и ботанички врт. За добијање појма о предавањима треба се опет вратити ка анатомији. Секције су биле и сувише ретке — није их било по неколико година. Прве су, пак, секције у Француској почеле у Монпељеу, захваљујући Лудвику Анжујском, који је одобрио да се може годишње по један осуђеник сећи. Правилне се секције у Француској стадоше вршити тек 1483, када је ваљало бакалавре медицине познати ближе са анатомијом. При секцијама у Паризу нроФесору је помагао сМгиг§ГепћагМег или с1пгиг§1еп с1е гоће соиг!е (особити еснаф). Тек 1576 год. Факултет је уредио дужност „агсШсИасопиз всћо1агит", анатомијскога помоћника, који је био дужан помагати проФесору у предавањима, понављати с ученицима и прибирати од њих хонораре. Нарочите зграде за секције Факултет није имао, и оне су се већином држале у стану наставникову. Прва је анатомска зграда подигнута 1604 год., дрвена и без прозора, а 1620 год. подигао је сталну зграду знаменити анатом Јеап Шо1ап и то о свом трошку. Осим анатомије, која се изучавала слабо, ђацима су се читале лекције 4е гећиз паШгаНћиз (Физиологија хигијена) и с!е гећпз ргае!;ег паШгат (болести и њихово лечење), та1епа тесИса и друго. Клиничко изучавање болести отиочело се тек