Просветни гласник

НАСТАВА П КУЛТУРА

799

1624 године (у Италији раније), и ако су болнице у Француској основане вековима раније. Тек је 1634 године у париском медицинском факудтету основана засебна катедра хирургије, а пре тога се практично изучавање медицине и хирургије постизало на тај натан што су ученици заједно с учитељем иоходиди његове бодеснике, присуствовали неговим операцијаиа итд. Ред је у изучавању медицине био овај: тадјб^ег агИит, т. ј. по евршеном курсу артистичкога Факултета предазило се на изучаваље медицине, где су се слушале декције три године, а по том се подагао испит за бакадавра, посде две године додазио је исиит за лиценцијата па по том за доктора. Ко је удостојен ступња докторскога добијао је знаке ученога цензуса: динлому, појас и књмгу (Хинократову). Већ је и у ранијим епохама бидо проФесорских покушаја да читају декције и ван универзитета. Један од знаменитих париских проФееора XIII века Бап&апсМ (дошљак из Италије), осем читања у универзитету, где је имао на стотине ученике, читао је такођер декције и практично радио с дицима, која су специјално изучавала хирургију, у кодегији Св. Козме. Ингдески универзитети, постади једновромено с итадијанским и Француским (ОксФорд, Кембриџ), били су организовани по типу Француских универзитета. Утицај је црквени такођер врло значајан, и ако нешто слабији но у Францунској. Значајан је за развиће инглеских универзитета развитак „оиштежића", што се постунно преобратидо у затворене научне заводе, који су сами руковали својим имааем, бибдиотекама, касама итд. Оваке кодегије, у знатној мери аутономне (неке су имале право давати чак и научне дипдоме), одржаде су се све до најновијега времена, чувајући средњевековни карактер са духовним канцдером на чеду, чак и са верским цензом који је био одбачен тек у другој подовини XIX века. Знаменити је Њутн био прсдавач у једној од таких кодегија (Тпш1;у-Оо11е§с у Кембрицу). Медицински Факултети у Ингдеској, као и на другим странама, основани су посде других и организовани су биди (Единбург, Гдазго и др.) по типу Француских и итадијанских. Предазимо на немачке универзитете. Они су постади знатно -позније: најстарији је нрашки, основан 1348. Пре тога су Немци, не само ученици него и нроФесори, изучавади науке у Итадији и у Француској. Цар Фридрих I давао је ученицима и проФесорима објаву у којој наређује властима да им при њихову научну путовању буду на руци. Немаца је нарочито много било у Бодоњи где су чиниди засебну нацију у трансадпијској корпорацији. Прашки је универзитет основао чешки краљ Кардо (доцније цар Карло IV), који је и сам био ученик парискога универзитета. Он бејаше образован вдадар; водео је науке, говорио је и читао са свом дакошћу пет језика,