Просветни гласник

800

ИРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

водио другарску преписку с Петрарком, Бокачиом и др. Добивши 1848 од папе одобрење за оснивање 8(:ис1п ^епегаНз, краљ Карло изда 1348 акат уредбе: имао се органнзовати универзитет по обрасцу 81исШ Рап31еп818. Уређена су била четири Факултета са 16 проФесора под ллатом, а међу њнма и два медика. Прашки је универзитет добио на управу и чешке ниже школо. Из прашкога су универзитета изишли славни Јан Хус (ђак, по том проФесор, па ректор тога универзитета) и Јероним Прашки. Треба уочити Факат необично брзог развића прашког универзитета: већ .је на крају XIV столећа бидо у њему хиљадама ученика. Универзитетске су се корпорације делиле на четири народности: чешку, баварску, пољску и саксонску. Ускоро су се јавнла и националаа прегоњена о превласг и првенство — што и данас траје! За Чсхе, који су били у мањини те су их наткриљивалс друге нације, тражио је Јан Хус 1407 неке привилегије. Тада настаде борба, друге на[>одности оставише Праг, и тада, 1409, би основан универзитет у Лајпцигу. Да бисмо имали слику живота на немачким универзитетина, застаћемо детаљније на најстаријем чисто немачком универзитету — а то је бечки. Уопште је на универзитетима било двојакс деобе: на Факултсге и на народности. Доцније ове друге деобе нестаје на немачким универзитетима. На челу Факултета стајао је декан, на чслу нације прокуратор а целог универзитета ректор. У оно су доба ректори врло често били из највишнх редова — капцлери, грофови, прелати итд. И ако се универзитет звао ТЈтуегбИаз та<пз1гогит е! зсћо1агшт организација је његова била аристократска; главну су реч у свима иитањима имали сгарешине; ученици бечкога универзитета нису имали права у Факултету предавати молбе или жалбе непосредно већ преко прокуратора. Број је студената ипак долазио до 7.000, и међу њима јс било кнежева, барона, прелата итд. Универзитет је имао извесна нрава и привилеги,]е: право суђења, издавање уредаба, ослобођење од плаћања или казне итд. Уопште .је био у знатном ступњу аутономан. Од XVI века та је аутономија у неколико ослабила. По универзитетској је наредбн живот студената био тачно одређен. Похођење ,је предавања било обавезно; слушалац који не би ишао у школу 14 дана губио је ђачка права. Одело је ученичко било потпуно клерикадно: раса и капа монашка. Студентима је било забрањсно коцкање, похођење развратних места, учествовање у маскарадама, присуство у мачевању, држање скупова итд. За кривице студенти су се подвргавали казнама и лишавади су се права да могу добити учени степен.