Просветни гласник

НАОТАВА Е КУЛТУРА

801

Еарактеристику продавања даје нам медицииски Факултет бечког универзитета. Овај је Факултет основан при крају Х1У века (а сам универзитет је отворен 1365 године). У састав су његов долазили, осем два проФесора, и сви магистри и доктори, а по том су Факултет представљали само активнији и бољи предавачи. Број часова предавања није био велики: 11—15 недељно. Уз то су сгуденти имали право посебних обавештавања с проФесорима. Познијим се уредбама уводе још и месечни — или бар по неколико пута на годину — диспути, на којима прпсуствују свагда сви учитељи и учениди. Предавања су била по грчким, римским, делом и по арапским, ауторима. Схоластика, која је господовала свуда, завладала је и у медицини. По слушању медицине 2—3 године студенат је полагао јавни испит за ступањ бакалавра; за добијање ступња лиценцијата потребан је био петогодишњи курс са обавезом практичнога рада: кандидат је био дужан годину дана походити болеснике заједно са доктором. Промоција је за доктора била потпуно свечана. У саборној јс црквн изјутра два пута звонило највеће звоно, па се у цркву улазило при звуцима труба: после свечаних говора, у цриеуству двора, варошкога старешине, градскога савета и суда, доктор је, клечећи, добијао, у знак ученога достојанства, две књиге, једну затворену а другу отворсну, диплому, и, у знак једнодушности, миро, и одмах је отпочињао читање приступне лекције. Што се тиче основне науке медицинскога Факултета, анатомије, внше или мање правилне демонстрације у Бечу почињу тек од XV века; њих ,је увео досељеник. италијански проФесор 6 -а1еа22о. Прва демонстрација, која се продужавала осам дана, била је 1404 године. Секције су уопште праћене биле читавим низом Формалности, а само право на секцирање универзитети су добијали од папе. Секцирања. су била јавна, или бар у присуству чланова Факултета, доктора итд. За време док је, по неколико дана, трајала секција свакога су дапа држане црквене службе у присуству свих. По свршеној секцији у присуству доктора Факултета долажаше свечаио „Кедшеш" а за тим погреб исечених комада о трошку свих који су били на секцијама. Године 1440 десило се ово: један, који је за казну обешен па предап Факултету на, секцирање, оживео је благовремено, те је захваљујући околности што је простор универзитетски давао право азила — добио живот и слободу. То се догодило опет 1491. Али су секције биле врло ретке - чак не сваке године! У недостатку лешева узимани су трупови свињски. Тек 1554 год. универзитетским ее статутима одређују за изучавање анатомије три правилне, једна за другом, секције. Дуго није било нарочитога дома за секцирање, те су се секције вршиле у капелама, аудиторијама, или чак и на отворепоме месту —