Просветни гласник

808

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

која им је свечано предавана. За преступе кажњавали су одузимањем књига, свођењем хране на хл.еб и воду и т. д. Наскоро по оснивању универзитета стали су се јављати просветни добротвори с великим сумама завештања. Било је и тамних страна. Тако је најбољи проФесор Мелман, Кантовац, био због своје науке из службе изагнат и нреко границе пребачен као зато тто је — незналица! Питање је универзитетско коракнуло за Катарине II и Адександра I. За владе овога цара отворени су универзитети у Дернату (1802), Казану (1804) и Харкову (1804), а иреуређени су универзитетп у Москви и Вилни. Петроградски Педагошки Институт преобраћенје опет, 1819, у универзитет. По закону од 1804 има 4 Факултета, свега 28 катедара, за медицински 6. Кад је отворен харковски универзитет ступило је у њ 54 ученика, посде 11 година било их је 122. У Казану је прве године било 33 ђака, а за 18 година бро.ј је једва порастао на 91. У Москви је историјске 1812 било 215 студената. Лекције су се читале на различитим језицима. На пример, у Казану је 1809 предавано на руском језику 8 предмета, на латинском 5, на Француском 2, на немачком 1. Политичке су се прилике врло оштро одазивале и у раду универзитетском, а по укинућу универзитета у Вилни установљен је 1833 универзитет у Кијеву. 0 предавању медицине у ирвој половини XIX века не може се много хвале рећи, јер је карактер лекција био са свим теоријски, сув, књишки. После 1848 аутономна се права универзитетска губе, а место њих се уводи оштар надзор не само за ђаке него и за проФесоре. Несносно је стање трајало све до доласка цара Адександра II. Године 1863 уводи се у живот нов устав за универзитете, који тада добијају широка аутономна права, а обим је предавања накрупно развијен. Умножава се број катедара, проФесора, доцената и т. д. Године 1865 отворен је и одески универзитет, који је постао преобраћањем из Ришељевскога Лицеја. Устав од 1884 поново је сузио аутономију универзитета а повећао власт министрову и ректорову, а за његова рада отворен је и томски универзитет, 1888 године. Од шесетих година руска универзитетска наука прилази европској и једначи се са њом, а универзитети су створили, у рани.је доба, све што је требало за ослобођење сељака, а у најновије доба што је ваљало за нови живот, уставни, од 1905. Живот и развитак свих евронских универзитета за толико векова садржи драгоцене поуке и у начелу и у појединостима. Не остаје ништа