Просветни гласник

настава д култура

809

друго него да се пожел.и да ее тим поукама како ваља користе нове генерације које раде на високој просвети своје земље и свога народа, нарочито при оснивању нових унпверзитета и других високих просветних завода. А.

ВАСПИТАЊЕ ИНДИВИДУАЛНОСТИ

Једна од најкобнијих Кантових речи по морадни напредак јесте она, којом је тврдио: да су испуњене делатности ио навици лишене свакога моралног карактера. Суиериорност органског морала — Имали смо прилике да на другом месту изложимо да је једини аутентични морал онај, који се завршава тим што се претвара у навике, који повлачи спонтане актове п проистиче без помоћи свесног размишљања. Човек код когаједббро на тај начин постало изразом његовога душевног стаља, јесте посигурно највећи у погледу моралном. Ова величина може проистицати, било из лепе природе саме но себи, било из визије идеала истакнутог и слободно усвојеног у извесној епоси живота, и који је, мало по мало, тако постао другом ириродом, да се добро у будућности испуњава у неку руку без намере, без свесне обавезности. Ђасиитање треба да ствара моралне навике — Док је старо васпитање полазило од појма греха код детета и тако угушивало његове нагоне, дотле за наших дана напротив ночиње да се предвиђа да сваки напор у васпитању треба да тежи стварању моралних навика и то разложним натеривањем нагона на делатност. У погледу физиолошком Формација навика у суштини се састоји у томе да се акт понављањем сведе на реФлексни, бесвесни покрот. Кад се не би ова поступна аутоматизација производила, кад би сви наши актови требало да постану свесни, умор који би отуда проистицао, био би тако велики, да би прогрес постао готово немогућан. Навике постепено постају бесвесне и на тај начин сачнњавају силу, која одржава индивидуе — а преко њих и друштво — на путу којим су пошле. Потреба дечје иокорности — Исго је тако сигурно да навике могу постати и препреком прогресу. Дужност је васпитачева да развије битне навике, које приносе васиитању, то ће рећи најсавршенијем развитку дечје природе. По томе треба бдити да ове павике иостану, попављањем, друга природа. Кад се код детета сгворио добар мотив за извесну делатност, не треба код њега допустити випте никакву дискусију већ тражити апсолутну покорност. Само тако кад успемо да у њ усадимо добре навике, моћи ћемо тим учинити да се у њему