Просветни гласник

810

ЛРОСВЕТНП Г./1АСНИК

породи осећај задовољства од испуњене дужности, и само овим опробаним задовољством дете ће појмити вредност стварнога рада, и успеће да само собом ради у ведиком броју сдучајева. Свака добра стечена навика ослобођава на овај начин енергију, која може бити стављена у службу узвшненом диљу. Друштвени живот тражи јаке индивидуалности у служби добру Нема интелигентног присталидо индивидуализма који сматра да је дете одмах довршена персоналност, или да то може икада постати, ако га нрирода није обдарила својственом оригиналношћу. Но индивидуалност сматра да се и сувише данас занемарује да се учини између друштвених навика разлика између оних које су нераздвојне за живот, и оних које су сувишне, и оних које су шкодљиве персоналности. Јер васпитање се напреже да да детету известан број потребних врлина за свакодневни друштвени живот, но то виспитање занемарује да од њега створи на добро друштва персоналност од вредности. Природне санкције и санкције вештачке — Мало дете није зрело да појми чега има релативног у моралу, и оно може бити нагнано зановестима и јасним и Формалним захтевима да савлађује животињски и елементарни елеменат своје природе. Но, ови захтеви треба да буду схваћени у ширем духу, треба да буду прилагођени дечјој природи. У овим карактерима и у начину како се они у њ утискују, маниФестује се индивидуално васпитање, тј. васпитање органско. Ово васпитање треба да тежи да ослободи дете асодијација лажних идеја, које не представљају праву битну координацију, — обичан облик асодијација идеја код деце као и код дивљака и код бића без културе и да напротив утврди оне које пружају ову координадију. Обично васпитање проистиче баш обрнуто: ослањајући се на казне, претње, забране, оно жртвује асоцијације спољашњих идеја и идеја вештачких уштрбу нормалног развитка природних асоцијација. Види се чиме се завршује овакав начин рада: кад дете доспе да открије да узрок и последица не иду органски једно с другим, да нпр. шамари добивени услед какве лажи нису логичка последица, већ да, напротив, лаж вептто скривена може донети и пријатних последица, кад је дете једном упућено овим нутем, нема више силе, која би га могла задржати. Тако звани „греси" дечји често су проста средства, која деца употребљавају да одбране и сувишне стварне потребе, против ограничења које им се намеће. Колико ли је деце пређе било кажњено што су волела воће, слаткише, сматрајући да им то треба забранити као шкодљиво, док се, међутим, данас признаје да је и једно и друго баш права потреба за њихов организам. Колико се пута и данас казне деца што су показала дрскости у својим предузећима, и ако је ова