Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

811

дрскост првобитна погодба развића њихове снаге. На тај начин незнање је стадно ругаило природну везу, која треба да везује органске и пспходогаке потребе детиње и његову радост да их задовољи; оно је етворило вештачке везе, из ко.јих је наишао за много младе животе бескрајни т1а с1о1огоза. Постеаено ирилагођивање органа телесних — Један светски научник доказао је да се вежбање не састоји у махинадном и честом понављању истоветних делатности, већ у сукцесији испуњених аката сваки пут нешто мало друкчије. Искуство нас учи, који је комплекс инервације који нам допушта да најлакше постигнемо истављени циљ. Ми, такође, не знамо који су мишићи које крећемо, само посматрамо резултат ове контракције. Покушавамо разне начине и бирамо најбољи. Захваљујући памћењу, чак смо у стању да произведемо покрет, а памћење узима у погледу вежбања исто значење као наследство у току еволуције. Али, тако је исто потребно да у оба случаја разноликост и седекција узму учашћа. У свакој вештини учитељ се разликује од гаегрта не у томе гато испуњава потребне покрете с вигае лакоће, већ гато се код њега при извођењу ових покрета на начин који највећма одговара циљу, очитује минимум изгубљене снаге а максимум постигнутих резултата. У томе се и састоји, посматрана с поља, разлика између умешности и неокретности као год између задовољства и незадовољства. Постеаено арилагођивање иодобности и нагона — Еквиваленат свега онога што смо мало пре рекли, налази се у домену моралне делатности. Појам органског морала није слика већ сгварност, коју треба постићи. Инстинкти су наследне органске успомене на радосги и иатње, које представљају активне елементарне силе живота. Васпитач треба да пође од ових природних инстинката, да од њих ствара нове и да помоћу њиховом васпосгавља снажну Физиолошку основу, која ће допустити потоњу еволуцију. Мало дете — као импулзивни злочинац покорава се инспирацији тренутка ; треба се дакле послужити радошћу или муком да се створе асоцијације, које ће нагнати дете да јасно гледа у најбоља средетва, ко.јима Ке се уверавати и само собом подизати. Оно нпр. осећа у врло великом степену иотребу нежности и активноети; могле би се удружити ове потребе са тугом да се разговара о патњи и са задовољством да се учини уелуга. Ако би се у томе успело, на тај начин би се поставила основа развитка индивидуе у исто доба еоцијалне и индивидуалне. Докле год је дете рефдексна машина, треба радити да се у њему створе неодложне навике. Даништа (етаие) освајања иерсоналности — Почев од дана кад је душа успела да уједини у један свестан свежањ примљене утиске, поеао васпитачев састоји се у томе да учини, да дете осети да су