Просветни гласник

812

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

потреба јединства и еводуција стварности. Другим речима не треба се плашити да га изведемо из раја, из његове несвесне среће, да бисмо га приуготовили помоћу патњи и радости егзистенцији могућности да задобије узвишеном борбом „другу невиност", сачињену што има само себе у морадном реду. Искуство које ће му дати живот допустиће му да научи, захваљујући стварном појимању потребе: иритежавање самог себе, захваљујући појму јединства: осеЛаје социјалне солидарности; и захваљујући појму еводуције: личну радљивост. Првом од ових припрема подићи ће се од животиње човеку, другом од дивљака социјалном бићу и трећом успеће да освоји истиниту персоналност. Заблуде које треба избегавати — Учити дете чистоти и часности не сачињава више културу персоналности као год учити га читању и писаљу. Још је мање „васпитање индивидуалности" допустити му да буде тиранин целе породице, као што лажно тумачење назива »Дечји век" пристаје покадшто да се ова ствар схвати. Напротив, треба од самога почетка моралнога васпитања једнога детета да се васпитач помири са овом истином: да су конзеквентна делатност, мир, радост и слобода тако суштаствене погодбе животу и порасту душе као што су храна, ваздух, сунце и покрети за тело. Тежња Русовљева, Песталоцијева и свих великих педагога да индивидуалишу у васпитању и да воде рачуна о посебној психологији свакога детета, не значи да је потребно опростити овоме сва неваљалства и све лудости његовога доба; још мање пак да је добро допустити једноме злоупотребу, која се другом забрањује. Због овога многи родитељи наопако тумаче ове идеје, које нису у стању да појме: напротив, реч је о томе да се открију специФичне посебности свакога и да се о њима води рачуна; јер дете је тако исто компликовано, тако исто индивидуално, може бити чак и индивидуалније од одраслог човека. Средства која треба уиотребити — Ево како ваља схватити васпитање индивидуалноети. Треба, пре свега, тражити, што раније и што чешће, да се дете нагони да сразмерно према својој моћи ради морално, да се његова воља вежба и унутра и споља. Спољашња снага послужиће да се потисну неваљалства и лутања његовога доба. Треба га помоћи да свлада ногрешке свога карактера, нагонећи да делују здраве силе које су у њему и које нредстављају отпор рђавим силама и управљајући његову потребу радљивости у смислу његових подобности. Треба избегавати вређање здраве природне тежње персоналности и сваку неупутност, коју и одрастао не би био трпео. Уопште, васпитач не успева да постигне универзалне и човечје вредности, до жртвујући природну оригиналност дечју. Дешава се много пута да онај који тражи да упознаје оригинални карактер дечји смеша случајно са стварним, моралну ману с моралним карактером, спољашњи