Просветни гласник
НДСТАВА И КУЛТУРА
813
у Т0 цај са унутрашњом импресијом. Нико. ие може остварити идеално васпитаае ако нема првобитну погодбу за ову вештину: умети учинити тачна психолошка посматрава. Дидетанти индивидуалног васпитања стварају од својих ученика ћудљиву, покварену и разметљиву децу; наводе се за пример ова деца као нлодови индивидуалног васпитања, постигнутог помоћу срећног живота, тада кад се није умеда култивисати ни њихова индивидуалност нити их учинити срећнима, Како да се аомогне развитак дечји ирема његовој ирироди — Дете није срећно — и према томе индивидуадно — до онда, кад се посредством паметних навика које су му умели усадити, види да је ослобођено своје сопствене суровости и променљивости своје нарави; кад се може играти и учити, посматрати и радити, стварати и снивати а да се одрастао непрекидно не меша, да га отуда спаеава или да га упути овим или оним путем — изузимајући разуме се случаја, кад би се његове силе исцрпеле у бескорисним напорима. Оада се поступа с децом у школи и кући готово онако исто као што она раде у својим малим вртовима. Зар не видимо често како и ови малишани чупају пупољке, пуштају да расту дивљаке, заборављају да ударају притке уз цвеће и да беру плодове пре него што су зрели. Оиасност иородичне средине у којој нема моралне равнотеже Еада деца расту у кући у којој нема моралног постојанства и топле атмосФере срдачности, у којој се не зна за озбиљап рад и за нежност умерену мудрошћу, у кући у којој је живот сићушан, сасвим обичан, у којој иреовлађује таштина и суровост, и у којој су она занемарена, и где их не разумеју, родитељи ће ускоро видети, како ће врло мало пријатним путем утврдити њихову персоналност и њихово мишљење. Тада ће родитељи окривљивати „рђав дух садашњег времена", који одузима деци способност да верују и да се покоравају, уместо да појме да је њихова дужност да развију у детету прави морални осећај, онај који се уме ослободити спољашњег притиска. Али је написано да вештину стварају само уметници и да персоналности стварају персоналности. Пошто се ослободе родитељске власти, ове младе душе мораће почети поново и са бесконачно великим трудом сопствено морално васпитање, што .је требало да буде учињено још од њиховог детињства. Потреба да се створе моралне енергије аутономним — Моралност којом се данас ограђује индивидуа може се поредити са вештачким средствима, која се употребљавају да се заштитимо од хладноће и заразе, док је отпорна сила својствена организму доброга здравља сто пута јача. Извесно хришћанство воли да сматра човечје биће као болесника; отуда ова моралност и васпитање које утамањују уместо да култивишу