Просветни гласник

814

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и које надзиравају уместо да гоне на еиергичну делатност. Свакако постиже се и на овај начин морални циљ, ади не прави органски морал. Овај морал може се стећи само тако, ако се мало по мало замени притисак ауторитета религије и притисак закона и васпитања средствима која су дрпена у најбољим силама детињим, чинећи му да тако освоји једину слободу, која му је доиста и дана да је има: ону да се вољно покорава ономе што има најбољега у основи своје природе. Онај који је умео освојити ову слободу има сопствену оригиналност, али није јој роб. Тиме се у суштини разликује аутономни индивидуализам од субјективизма. Штап, вели се, требало би увек да буде поред пса. Изгледа да се хоће да оде даље. Докле год нас буду сматрали за псе, потребна ће бити батина. Но учинити од притиска непрекидну потребу човечје природе, груба је психолошка заблуда старога морала обвезности. Факат да, за иримитивних Фаза еволудије, многе дужности нису могле бити схваћене као погодбе моралне среће, ни у колико не мења ову истину. Исто тако кад смо испунили своју дужност свесно и истрајно ако не осетимо да се у нама пробудила чиста и вечна радост са испуњена добра, зар се нисмо у много случајева преварили у оном што смо сматрали као дужност ? Основна дужност индивидуалисте је да тако ради да узвишене вредности свакога у првом реду своје личне, могу расти и успевати, да узвишени индивидуалисти буду истављени тако да учвршћују и да шире доброчинства здрава и плодна која су у нама. Другим речима ваља све више и више, и у себи и око себе оставити слободно поље здравим и доброчиним енергијама да помогну улазној еволудији живота. ЈЕПеп Кеу Сп.

ПРВЕ БОДЉЕ СхДИ^Е ИЗ НАСТАВНИЧ^ОГ Ј^ИВОТА

Било је то једне лене вечери, крајем маја, када цела прнрода дише свежином, животон. Била је субота, а гимназије већ беху објавиле распуст пред матуру. Нас неколпцина колега из прве гимнаиије договорисмо се да изађемо после вечере на Мали Калемегдан, да у разговору и мајској свежини проведемо вече. Слатке су нам биле те вечери, које су подсећале на ђачке Мени паде у део да позовем у друштво и директора С...., човека особито пријатна у друштву због отворених вегових разговора, а и због дивнога певања наших народних песама. Његова песма о старцу Вујадину дуго ће се памтити не само по Београду, него и по паланкама, у