Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

835

Напослетку завестн по о.вим школама снстем „задатака или иослова", то ће рећи не давати свииа члаповима једног разреда или групе исти број једне серије постепених радова, него се постарати да, преиа сво.јој окретности и својпм иодобностпма, сваки, у своје време, не добије нов број серије сведотле док не буде доказао да уме да се пзвуче из оних радова претходне серије. * Забрана 1оо1ђа11-а у Баварској — Министарски распис од 11 јануара 1912 искључује ГооЂћаП као игру допуштену по баварскнм школама. Министар се, ради оправдања ове забране, позива на ова Факта: 1) У 1910/11 школској години шездесет од сто озбиљних несрећних случајева деси.ш се ђацима при Јоо№а11-у; 2) Мигаљење Управе Централне гимнастичке школе Формално одбацује ову игру. Као трчање &>о11)а11 изазпва умор срца и плућа што млади учонпци иснод седамнаест година нису у стању да поднесу; на њих и држање тела у овој игри пма штетпога утицаја. Напослетку толико обујима ученички дух у напорима да осигура победу својој груип, да отуда гаколскп радовп неодложно морају трпети. * Трошкови Пруске у 1911 години за њезине школе за усавршаваље — Учашће Државе у стварању, одржавању п старању о Школама за усавргаавање пзноси 3,160.000 марака. Специјални додатци за провпнције Западпе Пруске и покрајину Пољску : 640.000 марака. Формација наставнлчког особља за ове гаколе п за практичне школе : 360.000 марака. Свега трошкови износе 4,160.000 марака, или близу 5,200.000 динара. * Конгрес у Оетенди — Конгрес Федерације белгијских учитеља држаће се у Остенди од 81. августа до 5. септембра о. г. по повом. На њему ће се расправљати ова питања: I) Кад би основна настава иостала обавезном, како би тада требало да буде организована настава за одрасле? — Циљ, важност, потребе, обавезе. Организација према локалнпм потребама, програмн и часови учења, наставнпчко особље. II) Еарактерисати основну школу неутралну или научничку. Разлика између основне школе конФесионалне и основне школе антирелпгијска. — Показати да основна научничка настава једина може подићи интелектуални ниво масе, реФормисати карактере, осигурати мир и срећу белгијског народа. Обавезе за учитеља да поштује у школи туђа мпшљења религпјска, ФилосоФска или политичка. Религијска и политичка слобода учитељева ван школе. * Плате и пензије учитељске у Великом Војводству Баденском — Према закону од 10 јула 1910 учитељи су државни чиновници; држава их именује н плаћа, а општине су јој дужне на тај циљ нелосредно ноложити утврђену суму. По селима прави учитељн (НаирИећгег) иочињу с платом од 1600 марака и достижу макспмум од 3200 н имају јогп бесплатан стан. Фрибург 4200 марака; Хајделбер, Пфорцхајм, Баден—Баден 4500, Манхајм 4900, без стана; минимум плате но овим варошима 2400 марака. Пензија се пење до три четвртине плате. После 10 година службе она је 33 од стотине, и пење се сваком годином са 1°/ 0 до 75 / 0 . За нрва иросветни гласник , II књ., 8 св., 1912. 55