Просветни гласник

приклзи и оценз

847

захтеве, а не долази у сукоб с педагогијским, оно је за нас добро. За тпм: Да смер читанке расте изнад разумевања језика па и изнад познавања писаца и стилских типова 1 '. „Читанка треба да нам да у прозним чланцима, нарочито пак и на вишим степенима, пуно проширење мисаонога круга у разнпм правцима и на разним странама; она треба да нас уведе у најбољи мисаони свет нашега културног периода, и да нам покаже, како се он у нашем народу огледа и каква је израза у њему нашао, уколико је ово пристуначно годинама ученичким, али при том не треба да им заштедимо напрезање, којим се продире и у теже мисаоне редове. „Дакле не само Фоклор, не само историјско градиво него и реално је још непрестано битни саставни део сувремених читанака, чнтанака, које су напустиле раније једнострано литерарне и једнострано реалне правце, н остаће то све дотле, докле се год буде ишло за тим, да чптанке матерњега језика буду средиџша тачка целокунне наставе. А оне то неће моћи бити, ако не буду одржавале везу са осталим предметима, ако ученицима не буду износиле примере за начин преказинања и у других предмета. Исторнјско и реално градиво мора ућн у чнтанке, да би се, не само наставницима матерњега језика него и осталпма, дала прилика, да се, у датим моментима, позову на, читанке и послуже њиховим градивом. А за ово је онет нотребна претпоставка, да су, како наставници матерњега језика, тако и сви остали, добро упознатн с целокупним градивом у читанкама. Без тога ће реч о средншњој тачки у настави остати празнон Фразом. Матерњи језик то неће моћи битн. ако не буде ништа за остале предмете чинио, и ако не буде ништа од њих примао". Сењанин Иво —А. Серензен — превод др. Ј. Радоњића— Серензен овим чланком решава загонетку ко је био Иво Сењанин. Рад у школи и за гиколу — Средњошколски музеј у Београду — Извештај директора музеја г. Милана Банића нроФесора. — Износи се кратка историја постанка ове установе која треба да буде права ризница за проучавање средње пшоле н наставе и живота у њој, а за овим како је до данас бно врло слаб одзив свих позваних да ова установа што пре коракне напред. На крају се апелује на директоре, наставнике, писце и издаваче уџбеника да обрате пажњу овој установи и помогну да она буде што јој је начелом одређено. Новине из Науке и наставе — Налазак кринонда АсИпоте1г а ^адпазепбГз Р. <1е у Б огго 1 аптинејскин слојевпма источне Србије од др. Влад. К. Петковића. Преглед књига и стручних листова — Превод Ничеова Заратрустре одговор г. др. Милана Ћурчина г. дру Свет. Рнстићу. Г. Ђурчпн, признајући неке замерке г. Ристићеве, покушава да се одбрани других Ристићевнх, а и осталих својих критичара ; Сриска граматика за ирви разред средњих школа од Милоша ИвковиКа нриказ г. ЛСивка Н. СтефановиЛа, проФесора. — Овај се приказ продужава кроз три свеске Наставника (1и2;3и4; 5 и б) и г. СтеФановић га овако завршава: 1) Српска граматнка за нрви разред средњих школа г. М. Ивковића, уопште, узевши, није ништа друго пего невешто преписана и компликована Срнска Граматика за I разред гнмназије Љуб. Стојановића с незнатннм допунама из „Лекција из српскога језика II р. гииназије," и „Српска граматика за III р. гимназије" од истога писца. — 2) У књизи нема ниједне знатннје пишчеве новине. — 3.) Методолошка обрада књиге — изузевши добре стране туђега градива — тако је рђава,