Просветни гласник

914

ИР0СЛЕТН11 Г.1А0ННК

спазио јоднога великог кита јг скочио сам из чамцн да га ухватим; али је он био тако велики да сам му скочио на леђа и тада сам оикорачнвши га путовао по мору и све су ми се мале рибе у глас смејале". Но исти дечко творац ове приповетке имао је већ пет годииа; и треба ли додати да је ипак мало деце његоиих годииа која би била подобна да састављају овакве приче. Саонтана уобразиља влада у духу дечјем као суверени госаодар — У ствари, поред све спољашњости, дете није ништа подобно да ироналази. Његова мисао је и сувише неискусна и врло покретљива, да би могла бити, у строгом смислу речи, стваралац. Креације његова духа нису ни намерне ни смишљене; оне резултују из сасвим спонтане игре меморије и асоцијације. Отуда мало оригиналности у њих, или ако те оригиналности и има, сиромаштво и невезаност. Ако је дете ииак, пре свега, имагинативно, то је при свем том у сасвим скромном обиму. Оно не мисли апстрактним идејама, већ конкретним еликама, таблоима; и ове слике врло лако у његовим очима стварају све спољашњости праве стварности. Дете на. тај начин види у издвојеном свету свој свет, насељен Фантастим визијама и нереалним изазивањима. И у његову духу, у ком искуство још није нагомилало сво.је знање, у ком час разума и размишљања још није зазвонио, логика слика замењена логиком идеја као суверени господар, ствара детету, које је лакомо да зна, једина објашњења којих је у стању да се дохвати. Уосталом ова свемоћност спонтане уобразиље само је еФемерпа. Богаћење у искуству, пробуђење разума, ускоро му наносе страховите ударе и пад је, обично, тако брз и тако дубок, да одраслом чак неће остати ни успомене о ономе шта је могао бити његов дух под искључивом владом ове збачене владарке. „Цвет брестов је, — вели Госпођа Пекер, — прецветао: ветар је раздувао његово семе, док се лишће готово није ни развило. Таква је уобразиља детиња*. Сћ. Јасдиагб, , I/ ЕЛисаИоп, бр. 3, 1912. — т. —

ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА Из записника директора једне Гимназије.

0 пословима у гпмназији, у којој сам бно директор, водио сам белепгке. Мислим да неће бити без интереса, ако неке овде саоиштим. I. ПрЕа Седница Професорског Савета. Трећп дан, пошто сам прпмио дужност, сазвао са.м седницу ПроФесорскога Савета. ГГрво сам хтео да се позпаи с колегама, јер је било међу наставнидпма, које нпсам позпавао. А било је два наставиика, који су некада били мени проФесори, а ја њихов ђак.