Просветни гласник

916

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Па и игре ученика беху необичне. ево једне: Отану два ученика у двориште, зажмуре, па почну да пљују један другоие у лице. Ко ће више да издржи. Просто гадно! Строго сам ту необичну и гадну игру забранио. Али, бадава. Навика је једна мука, а одвика две. Истина, ређе се та игра играла, али опет беше ученика, који су некако баш такву игру волели. Досади мп. У једном разреду, који беше нарочито назадан, било је њих неколицина, који су ту игру продужавали. Договорих се с једним колегом, да употребимо крајње средство. Замолио сам га, да он пази кад двојица почну такву игру, да дође к менн у канцеларију и да видимо шта ћемо да радимо. Сутра дан десила се прилнка. Решимо се. Ја изађох из канцеларије са штапом у руци и брзпм кораком приђем онима што се пљују, па једнога добро ударим. То га је тако изненадило да је јаукнуо, и свп ученици било их је у дворишту око 400 — забезекнуто иогледаше шта би. Од тога дана престала је та необична игра. III. Поништена казна, По старим правилима о владању ученика могао је сваки насгавник да казни ученика. Еазне је наставник изрицао у разредт, и оне су биле одмах извршне. Једнога дана у 12 сахата у подне улази у моју канцеларију без пријаве Љ. Б. ученик VI разреда. Он је био одлцчан и по учењу и по владању, међу првима у целој гимназији. Како уђе стаде плакати и гушити се у плачу. Ја му рекох да се исплаче, па ће ми после рећи у чему је ствар. Пошто се Љ. исилакао стаде ми се жалити како га је г. Т. казнио апсом цео дан. — Мора бити да си био крив, рекох ученику. — Зашто си кажњен?. Љ. ми исприча да су имали писмени задатак, да му се у сред рада скрхао плајваз и да се он окренуо и затражио од свога друга плајваз да нродужи рад. То је г. Т. спазио и казнио га за то са даном ап-се. — Ништа више ниси радио, запитах Љ. Ништа, беше одговор. — Не лажеш? — Не лажем, Бога ми. Ако је тако, али пази да не буде друкчије, онда, иди кући и јави ми се сутра пре 8 сахата, рекох .Б, и одох и сам кућп. По подне звао сам г. Т. да ми исприча зашто је јутрос .Б. казнио са даном апсе. Г. Т. исприча ми јутрошњи догађај исто онако као што ми га је .Б. причао. Пошто заврши, ја му рекох, да сам ј.а ученика пустио кући на ручак и да је погрешио што је за такву ситницу одмах казнио најбољега ученика VI раз. са даном апсе, кад тај учепик за 6 година никад ни опоменут није био. — Еад дође време да се Љ. наш најбољи ученик кажњава тако строго, онда не треба да ја седим овде. То је дејствовало, јер се чуло даље и с казнама се почело штедити. Ово је уједно и најбољи доказ како је добра установа новпх правила, да не може сваки наставнак изрпцатн казну и одмах је извршивати. Разредно старешинство је особнто добра нова установа у овом погледу.