Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

917

IV. Све саме двојке. Имао сам обичај да четвртком по подне прегледам све каталоге. Циљ ми је био да видим колико су ученици одсуствовали и какве су им оцене. Ја сам сматрао то као важан свој директорски. посао. Желео сам да у течају рада учиним гато год могу да на крају године буде што бољи усиех. 0 тога сам често, врло често, ноходио предавања појединих наставника и преседео бих читав час код појединих. Прегледајућп каталоге паде ми у очп II разред. У том разреду бегае за један час забележено 22 двојке — ни једна добра оцена. Зауставих се на том Факту. Сутра дан позвах наставника земљописа II разреда и замолих га да ми објасни, на који су начин ностале те многе двојкс за један час. — Не уче, г. директоре, ништа пе уче, беше одговор. — Ама, како је то да бага нпко пије знао? Од 46 ученика, колико их је бпло у разреду, зар ни један пије знао задатак? запитах ја. — Нп један, бегае одговор. Ја замолих колегу, да ме позове да идућег часа идем са њим у разред, да он прозива и испитује, а ја ћу цео час хоспитовати. И тако је било. Колега је прозивао, испитивао, а ја слугаао. После часа одосмо заједно у моју канцеларију. — Сад ми је све јасно, рекох, колегн. Ви сте задали ученицима II разреда тако много тешкога материјала, да то нису били у стању они да савладају. То је исто тако као кад некоме наредите да дигне хиљаду килограма. Он неће ни покугаати да диже, јер зна да дићи не може. Исто тако сте п ви учннпли. Задали сте им тако много, да је то за њих било немогуће савладати. И кад су се видели пред таквом ситуацијом, они нису ни покугаавали. Поделите ту лекцију на три дела, задајте трећипу од онога гато је било за лрекјуче, па ћете видети да ће бити са свим друкчије. Еолега је ћутао и у себн је веровао да ја имам нраво. — А гата ћемо са оним двојкама. запитах колегу? — Како ви кажете. — Да их избришемо, и ја узех перо и иревукох мастилом преко двојака, које у споразуму с колегом, огласисмо за неважеће. После неколико дана загледах опет у каталог II разреда. ГеограФија игаарана четворкама. Оцет сам хоспитовао и бесмо обојица задовољни. V. Нов адет у старо село. Казао сам да сам догаао у доста разграђену школу. Требало је одбирати. Али како? По тадањим правилима искључење из гаколе била је тегака казна, коју је изрицао ПроФесорски Савет. Међутпм има ученпчких послова, ко.ји нису кривице за регаење ПроФесорскога Савета, али који стрче у гаколи. Често има таквих ученичких поступака, којп нису крпвица, али који падају тешко школи. То су они досадни ученици, ко.ји ремете цео школски ред. Шта да се ради с таквим ђплкошима? Истерпвати их из школе није лак посао, а после за то треба решење ПроФесорскога Савета, треба неки дугачки поступак. А често је ради других н реда ради потребно једнога ученика одмах, с места, пз школе уклонити, остављајући му отворен пут да уђе у другу школу. Кад буде променио средину, можда ће се н он сам промепити.