Просветни гласник

920

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

знски недагошки семинари, и хо ћемо учинитп по изврсној књизи о педагошком семпнару од др. Карла НеФа 1 , сада конректора Старе Гимназије у Бамбергу, а пре тога проФесора минхенске Вилхелмове Гимназије, који је више година радио у недагоптком семинару ове школе од самога оснивања љегова. НеФова књига постала је из богатога практичног искуства. НеФ на првом месту показује, како се радило и ради у његову семинару, али своје излагање пропраћа увек упуствима и саветима, који су од велике користи и за свакога, који се бави о овој ствари. Као што сам вели у предговору својој књизи, он се користио и кандидатима свога семинара, јер, како тврди сасвим умесно, о неком пропису могу правилно судити и оденити га само они, који су на себи осетили његову иримену и утицај 2 . НеФ у својој књизи говори о гимназиским семинарима уопште; о управљању семинаром, о кандидатима и целокупном раду у семинару, и саопштава своја предавања, држана у семинару, о настави немачког језика, о методицн латинског и грчког језика, о настави историје и земљописа. Ми ћемо овде нарочито задржати се само на чисто практичном делу НеФових излагања: о уређењу, управљању и уопште раду иедагошкога семинара. I И у Баварској је најире тражено, да се у университетима даје педагошко-дидактичка спрема за наставничке кандидате средњих школа, и на једном скупу друштва гимназиских наставника баварских изјављена је жеља, да се у педагошким университетским семинарима расправљају и претресају педагошка питања и радови из области иедагогпке и дидактике а тако и да се врше практична вежбања, нарочито хоспитовања у школама. Ну доциије једна компсија, која је иосетила педагошко-дидактичке семинаре других немачких земаља, изнела је мишљење, да увођење у наставничку праксу не може бити ствар университета. Исто тако неподесна је вежбаоница или *тледна школа, која је за ову сврху нарочито основпна ради спреме свих кандидата. Због овога су семинари за увођење у педагошку праксу с правом пренесени у гимназије и 1893. године основано је пет педагошко-дидактичких курсова; тек 1895. прописано је, да сви кандидати Филолошко-историских предмета, који су положили други државни испит, морају једну годипу провести на педагошко-дидактичком курсу. А 1897. године изишла су правила о уређењу педагошких семинара за кандидате Филолошко-историских предмета. Како ова нравила могу послужити у свему за углед, ми ћемо овде саопштити из њих све важнпје одредбе. Педагошки семинари имају задаћу, да кандидате на основи теорисвога упуства што је могућно свестраније упозпају са задацима џедагошве правсе и да их спреме за самосталан рад наставнички. Министарство одређује гимназије, у војима ће се држати педагошки семинари. Оии се држе сваке године, по свршетку другога испита из Филолошко -историских предмета, и трају до краја школске године. Врој учесника по правилу не треба да буде већи од шест. По потреби кандидатима се може дати државна стипендија за време бављења у семинару. —

1 ЖеК, Вг. Каг1. Оа$ расЈадодЈвсНе бешјпаг. Ет&ћгип^ Дег КапсШагеп с!ег РМ1о1о§1е т сНе раЛа§о^18сће Ргах18. Минхен, 0. Век, 1908. Стр. XI, 296. Цена, укоричено, 6'—м. 2 Ову мпсао ^еЈјГ понавља и у предговору својој опет изврсној књижици, исто тако црпеној из богатога искуства: »Бег Ехатта^ог^ (Минхен, Бек, 1912), коју ћемо приказати на другом месту, а на коју свраћамо п >жњу читадаца и у овој прилици.