Просветни гласник

928

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Велику заслугу стећи ће колегија, који радо види у свом друштву младе људе не само о званичним школскам свечаностпма већ и на другарским састанцима. Они могу и овде понешто научити. Они треба да знају, да им је за наставнички позив нотребно имати смисла за хумор, као и то, да се дени онај човек, који не само зна за озбиљан рад већ који уме бити весео у веселом друштву. У умерености хоћемо још да будемо врло радо углед иашим ученицима; али у апстинетству нека они траже углед на другој којој страни. Свака претераност шкоди, па и у добром. НеФ, вели, проноведа то својпм кандидатима и при том им даје да разумеју, како ппак могу бптп добрп наставници, ако поред мастионице одају и чаши њено право, али разумно. Не устеже се, вели даље, рећи, да људи, који се најбоље осећају код својих књига и страшљпво избегавају све, што би само малчице могло порем.етити унутарњу хармонију, који у свему живе као под конац, да су такви људи и као наставници понекад врло досадни. Нормалне природе не загревају младеж. Њине речи не утичу, али утичу речи онога наставника, за кога младеж осећа, да је усред живота п да га иознаје са свих страна. Људи, којима је тешко насмејатп се, нису погодни за наставиика. Носле овога прелази се на говор о теориској обуци. Већ је нанред ближе показан однос између теорије и праксе у педагошком семинару и наглашено, да пракса увек чини подлогу за теориска расправљања. Управитељ и наставник семинара морају при теориској обуци увек имати само ту намеру, да своје практичне мере образложе и само да стручно знање кандидата прошпрују и учвршћују, ма колико да увпђају као потребан и њихов напредак на другим пољпма. За ово треба п могу да се сами старају људи, који су свршили своје университетске студије. А што и норед наглашивања тесне везе међу теорнјом и праксом Не® посвећује нарочнти одељак теориској обуци, то чпни, вели, с тога, што мора још да обради две тачке, које додуше стоје у вези са праксом, али ипак тако тесно не везују за практичне случаје, као говор о угледном иредавању, о огледним лекцијама и самосталном држању наставних часова. То су реФератп и преЗа краће роФерате које траже правила, најбоље је дати кандидатима књпге (и одељке из њих) педагошкога и дидактпчког садржаја, чнјо се тачно познавање мора тражити од сваког средњошколског наставника и која су особито подесна за по.јачање њихова стручна знања и за потанко образложење росултата, који се добијају ири иретресањима. Ну пре тога управа семинарска мора кандидатима објаснпти, па која пачела ваља пазити при рецепспјп неке књиге уопште и при изради ових реФерата. Од капдидата се аравно не може очекивати, да им ре«ерат одговара свима захтевима, који се траже од реценсије какве књижевне појаве. Показана гледпшта за састав реФерата кандидати неће схватити као принуду већ ће ове савете поздравити као пријатно, умнрљиво обележавање путова у пределпма, којп су им до тада још били непозпати. РеФерате ваља израдити као предавање, које ће трајати највише двадесет минута. Рукопис се после одржаног предавања даје управитељу. И о начину предавања треба кандидате најпре обавестити. Онп морају тако схватити своју задаћу, као да говоре пред неким ученим друштвом и најтачније пазити на све уобичајене Формалности. По свршеном иредавању управитељ иита остале кандидате за мишљење о реФерату. Тиме изазвану, већином живу дебату закључује соминарски насгавник, који нанослетку даје и завршан суд о облнку