Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАН.Е

929

и садржају ре$ерата. Управитељ поступа на исти начин. — Ови реФерати су кандидатима практична приправна школа за реФеровање о уџбеницима, који се предлажу за увођење у школу, као и за њихов књижевни рад уопште. Њима се кандидати упознају са најважнијим педагошким правцима и њиховим представнидима и тако проширују зпање педагошке књпжевности. Опи се упознају и са погледима других стручњака и могу их упоредити са семинарским начелима. Тиме они појачавају своје стручно знање и стварају за себе разуман, одмерен суд о педагошким п школско-техничким питањима. Семпнарска предавања не треба држати пре но што су кандидати већ стек.ш практична н теориска знања о појединим стварима и предметима, дакле тек носле огледних лекција. Кад су на пр. завршене огледне лекције из историје, долазп предавање о овом предмету. Према правилима треба да управитељ и семинарски наставник држе предавања о главним начелима опште науке о васпитању и науке о настави и о методици појединих наставних предмета. У НеФОвој гаколи управитељ је узео на се предавање о васпитању п о латинском и грчком језику у вишем течају а семпнарском наставнику дао је предавања о настави немачког језика, о историји и земљопису у целокупности, а о латинском и грчком само до петог разреда. Предавањима о васпитању, која чине закључак, треба узети за основу дисциплинска правила, као што је то рађено у НеФОво.ј школи, јер ова предавања тиме добијају практичну подлогу, што се ослањају на школске законе. Све појединости из школскога реда, које се примењују у гимназиском организму, обрађују се ту и примерима пз праксе објашњују и образложавају. неф даје неколике опште напомене за предавање о методицп и дидактици поједипих наставних предмета. Прва особина ових иредавања треба да буде краткоћа. Као шго се самосталним држањем часова завршује практично увођење кандидата, тако ова предавања чине завржетак теориске обуке. У њима треба оне мнОге појединости, које су обрађиване прилпком претресања угледне наставе и огледних лекција, скупити у једпу целину п системски изпети их још једном пред очи кандидатима. Ну предавач не сме само поучавати већ п подстпцати на нове мисли. Ова предавања морају се оснивати на школском закоподавству, дакле бити системска обрада школских правила, ипструкција, упустава и министарских паредаба. Она треба и да има.ју впгпе практичан характер, тј. да кандидатима објасне, на који начин онп једном као наставници могу најуспешнпје вршити наставу из поједпнпх предмета. ' НеФ је, вели, штампао своја семинарска предавања о предметима, које смо напред навели, из више разлога. Он је хтео да, на примерима покаже особеност овпх предавања и да при .том употреби сва начела, која су му се ирема властптом искуству, размишљању и угледу на управитеља и колеге учпнила као вредна препоруке. Он је мислио, да овим може дати најбољи доказ за тврђење, да се тако млади људи не само добро наоружају дидактичкпм алатом већ да се при том увек пази и на васпитни момепат. Али нарочпта му је намора била, да отклони многе погрешне погледе, који владају о наставном послу, и да покаже, у ком се духу хтело да се обрађују филолошко-псториски предмети. Како је тежпо, да кандидатпма што се може краће даде одређене тачке ослонца за њихову праксу, то ова предавања могу учпнптп утисак, као да је метода главна ствар. Ну он није тога мишљења. Пажење на препоручена методска начела ставља се додуше у дужност кандпдатнма у се-