Просветни гласник

930

цросиктни ГЛАСНИК

минару и допушта им се од тога одстуиатн само онда, кад могу навести за то важан разлог, али им се увек при том каже, да због тога не смеју напустити ракмишљање о ствари и да треба у својој доцнијој пракси да нриберу властито искуство. НеФова предавања чине највећи део његове књиге (стр. 81 — 269). Како нам је намера, да само укратко ирикажемо рад у педагошком семипару а не н целу књигу, нећемо овде улазити у пингчева излагања, већ на њих само упућујемо читаоце, јер су она, као и цело дело, занимљива и поучна а црпена, су из богатога искуства једнога доиста одличног школског радника. Као п све пзлагање НеФово, п овај одељак исказан је у леиом и прнјатном облику. После својнх предавања НеФ прелази на говор о п е д а го шко м з авршном раду кандидатском. Како се у правилима тражн, да се у њему обради тема, која је у вс-зн са семинарским радом, то ваља узимати само оне теме, за које јо градиво у семинару иећ обрађивано у практичном или теорпском ногледу. Вредност ових педагопших радова, по мингљењу НеФову, у томе је, што се кандидати нарочито потанко забаве о некој области науке о васпитању и науке о настави н што онда у семинару стечепа знања јасно н прегледно групују и стилски добро обраде. Ну Не® мисли, да би се семинарска управа много боље и лакше могла уверитп, да лп су кандидати доиста савладалп и да ли умеју применитп оно што су учили у семипару, кад би се то учиннло усмено а не писмени.м радом, који задаје толпко тешкоћа. Нека се пред крај семпнарског времепа даде кандидатима за задатак, да на основи својих забележака у дневнику потпуно ионове неколике тачке, које су нотанко обрађиване у семинару, па онда у конФеренцији тражити од појединпх кандндата, да на питања одговарају лепо, у вези н коректним језиком и говором. А ова усмена целокупна понављања могла бн се вршитц и поред недагошког рада. Ако се пак баш хоће да се поред њих одржи и ппемепп педагошки рад, треба кандидатима дати за задатак, да израде онширан пзвештај о свему свом семинарском раду. Тему ваља одродити заједно са ре®ератима, дакле у децембру. Велика је олакшнца за кандидата. кад реФерат добпје пз исте области, којој нрипада н ггедагошкп рад, за који је онда реФерат као нека принрема. А овпм је олакгпано и самом семинарском наставнику, којп има да прегледа и оцени те радове. Кандидатима треба дати потребна обавегптења. Радове ваља предати до 1. маја, а само из озбиљних разлога продужнти овај рок до 1. јуна. Затнм радови цпркулирају код кандидата, који их писмено прегледају гго облику и садржају, али у мало речи. После тога треба да извршн поправку и оцеггу унравитељ, на се онда нретресу на конФеренцијама. У овом претресу и јесте, по НеФову мишљењу, једина добнт, коју он очекује од тих радова. Он предлаже, да се обЈаве све до сад обрађене теме, н ради тога износи оне, које су даване у његовој школи. Узимамо за пример само неколпке: упоређење пруских и баварских правила за хуманистичке гимназије с обзиром на Филолошко -псториске предмете; упоређење аустриских и баварских наставних планова; ледагошке струје нашега века у недагошким извештајпма Вилхолмове гимпазнје; основне црте за модерну недагогику из грчг.их и римскнх класика; лаж, њепо бпће п недагошки поступак; однос између наставника и учеппка; како наставнпк може васпитно утицати својим примером ; школски п домаћи задацп; школска хигпјена ; уређење ученичких књижница; наука о гласовима и о творбн рочи у четвртом и иетом розреду: лектира Еорнелија Ненота; лектпра Хомера; лектира КсеноФОггта : како се