Просветни гласник

1ИК0ЛСК0 КРЕТАН.К

931

ученици могу осиособити, да разумеју социјална нитања садашњости; културни моменат у настави историје; настава из земљоииса у иетом разреду; цртање у настави из земљописа, и др. Ако се баш хоће да се дају теме за обраду, онда се неке морају у току године стављати впше иута. Не може се препоручити, да се исте теме дају неколицини кандидата у исто време. Колико НеФ хоће да изнесе потиуну слику семинарског рада, показује и то, што и за вођење заиисника даје потребна упуства па н два обрасца. Последњи одељак посвећен је оцењивању кандидата. Ту је најпре реч о последњој конФеренцији. На њој управитељ прво прима још извештај капдпдата о њихову самосталном држању часова. Затим држи завршан говор о семинарском раду, после чега један од кандидата каже захвалну реч. Кандидати се са колегијом опраштају већином на завршној школској свечаности и другарском састанку, на коме опет један говори у име свих осталих. Према правилима управитељ мора најдаље на четири недеље по свршетку курса поднети министарству извештај о раду и успеху курса, у ком извештају нарочиту нажњу ваља му поклоннти оцени квалиФикација кандидатскпх (врло добро, добро, довољно, недовољно). Унравитељ треба о том да саслуша и мишљење семинарског наставнпка. С тога у Вилхелмовој гииназији унравитељ тражи од тога наставника иаписмено мишљење са обраћањем пажње на ове тачке: 1. општа характеристика кандидата; 2. његов рад у семинару: а) уопште, б) његов усмени успех, в) писмени, г) поступање са ученицима; 3. употребљивост. Врло су лене напомене, које НеФ даје редом за сваку од ових тачака, после чега нстпче, како је ово квалиФпковање кандидата мучна, тешка ствар. Управптељ ће прн том најмање грешити, ако сме себи рећи, да му је добро расположење водило перо. Ако је норед њега семинарски наставнпк, који се прн оцеии држи истих начела, онда ће бити далеко свака неправда. У овим квалиФикацијама ваља ценити оно, што је било, а не опо, што ће бити. Додуше за време семинарскога рада добија се поглед у дидактичку умешност капдидатову, види се, да лн ће му бити лако или тешко управљати се по добивеннм саветнма, да лн он може савесно и умешно вршпти оно, што му је дато. Ну да ли ће он бити у стању, да једном врши својом личношћу васпптни утицај на младеж, то се не може у ОЈ.ређеним речима нзрећи или чак н написати. Јер ови млади људи још су у времону свога ностајања и њпхова наставннчка ваљаност зависи од тога, какав ће ток развића узети њнхов характер. Дакле не треба ништа прорицаТи код ових квалнФикација, никако не ценити високо семинарске оцене. Кад кандидати буду постављенн за коју гпмназију, директор треба без обзира на семннарску оцену да утиче на њих. Док су били у семинару, радили су увек по упуству искусних наставника, а сад тек за њих настаје нрава стварност, кад они сами прнме на се одговорност и морају се самостално одлучивати. Тада понекп заборави на савет из ссминара, да се семинарска начела могу примењивати према приликама. Управитељ и наставник семинарски могу исто тако мало научнти пх вештини васпитавања као н университет, јер они нису у стању преобразити цело биће својих васпитанпка. Они су доста учинили, ако су кандидатима далн нример у васпитању н настави, својом личношћу подстакли код њнх жељу за угледањем и речју и делом посталп пм поуздани вође. С тога старешине школа. у којима кандидати буду прво служнлн, не смеју сваку по-