Просветни гласник

65*

СЛУЖБЕНИ ДВО

981

Наетава се састоји у истим разредима ио угледу на радничке школе. 2а оснони коју деца добијају обучена тачном иосматрању и ручном раду могуће је у вишим разредима да се лако савлада државни програм. Цело с е школовање завршава полагањем државног испита зрелости. Телесно развиће се постиже најбоље обавезним нољским и вртарским радовима свију питомаца, у другом реду систематским телесним вежбањем (шведска гимнастика, трчање итд.) као и систематско очвршћивање тела. Спорт негују ученицн заједно с наставницима (санкање. пливање. игре итд.). Идеја 0 пољским васнитним заводима има свој историјски зачетак у Филантропини у 18 веку. Поновно увођење њино од пре 12 година од Бг Н. 1ле12-а значи један важан нокушај у реФорми данашњег васпитања. Изложени су ови заводи: „8сћ1оз8 Шапеззе^ 1>е1 81оскћогп, НаиМпДа ћ. Норренће1т, 8сћ1о88 В1ећегз1;ее111 \Уогтз, 8оШп§ ћеј Но12ти1П<1еп Нзепћогз итд. VI. Телесна нега, исхрана, купатила. У овом одељку није ушло све што се тиче телесне неге, У другом одељк) „телесно вежбање'' имаћемо нрилике да се изближе упознамо са најновијим резултатима гимнастике и спорта. Овде је узета у обзир само „гимнастика за десет минута" (2ећп тти(;еп — Тигпеп) и ортопедска гимнастика. Ирва је уведена у школу једним расписом цруског Министарства нросвете 13 јула 1910 године за оне дане кад нема ни једног члса гимнастике ни игара. Вежбања од десет минута не долазе за време одмора, већ засебно и треба да ученика освеже и подстакну добро телесно држање и вољу на даљи умни рад. У нонекпм школама уведени су и часови ортоиедске гимш1стнке за ученике с кривим кичмама, чији је број врло велики (код нас псто тако 50—60°/ о ). Под стручнпм надзором изводе се ова вежбања с велшшм успехом. У Немачкој се до скора слабо водило рачуна о исхранп школске деце, али благодарећи раду г-ђе Хелене Симон учињен је у овом важном соција.шом старању велики напредак. Према једној статистици централног одбора за народно благостање у Берлину ттврђено је да у школу долазн зими 36.000, а лети 22.000 деце без доручка, а од тих само 3 одпоено 5°/ 0 имају топал доручак, 15.000 одн. 22.000 морају гладнп лећи у ностељу. 189 немачких градова организовали су давање доручка и троше на то скупа 600.000 М. годпшње. У Лондону је само 1909 утрошеко 1,240.000 М. и издато 7,702.506 оброка. Можемо сматрати као једну нарочито ваа;ну соцпјалну установу и школске кујне, које су у стању да девојчнце одлично уве :.у н цоуче у вођен>у куће. Њихово увођење требало би да буде оиште н домаКинство би требало да буде облигатан школски нредмет у основним школама. Уз овај предмет могло бн се додати и иоуке о здрављу као и ноуке девојчица о нези одојчади као што је то у Хали већ учињено. Веома велика важност ђачких купатила с душевима дала је повода те су их многи градови подигли уз школске зграде. За углед може послулгити град Бон. Најзад вредно је помена увођење ручног рада у школе (збирка школског саветника КегзсћепзШпег-а у Минхену). Дрезданско учитељско друштво испитивало је 42.000 ученика средњих школа па телесну висину и успех у школи и дошло је до резутата да су