Просветни гласник

982

ИРОСВЕТНН ГЛАСННК

ученици у толико мави у колико су мањи успех показали. дакле с већиж! растом и развијеношћу је напоредо и напредак у школи. VII. Помоћна школа Савез помоћних школа у Немачкој даје нам поново потпуну слику ој стању ове установе за слабије обдарену децу чији број у Немачкој износпј преко 1000 разреда с 25.000 ученика у 250 градова. Одсљак нам пред-] ставља изгледе грађевнна за помоћне школе и њихов унатрашњи нам:ештај.ј затим се бави дететом иомоћне школе, ту су дакле изложени разни типови. ученик при раду и наставн и најзад нам представља наставу т по-" моћној школи и статнстичке податке у успеху наставе. Овим школамај олакшан је у многоме посао у школама с нормално развијеном децом, јер1 често неколико заостале деце више отежавају посао и дају труда настав-' ницима него цео разред. Помоћна школа се оснива на ошнтим методама и ч дидактичним принципима основне школе, једино јој је обим мањи и служи ] се више очигледном наставом. VIII. Настава хигијене Једна од главних идеја покретача овог одељка била је и та да д&-, тип хигијенског цоучавања у школама. Рго*'. Кићпег изразио је то овим речима: „Врло је важно да се хигијенска знања расиростру и у најширим! слојевима народним а нарочито да им се створи приступ у школама. Тачно је да хигијенска знања нису ништа друго него скраћена макробитпка. Сваки треба о тим стварима да зна, што иначе тек дугим искуством може да \ стекне. Учење у школи је увек само скраћено искуство и ја морам рећи, да се на овом пољу у учењу хигијене још врло мало ради. Држпм да ми морамо настојати да се омладина придобије и да се научи живети по; основним начелима хигијене која. се могу јасно и тачно изразити а с тим треба ночети још из основне школе". Да би се могле хигијенске поуке у школама учити потребно је прво да је с њима учитељ потпуно упознат и\ да се и сам ао њима уиравља. Због тога се нарочито морају предавати хигијенске поуке још у учитељским школама. Никакве користи неће имати школа ни ученици ако на пр. учитељ говори о штетности дувана и алкохола а сам пуши и пије пред ђацима! Или ако им забрањује пљувати ио поду,; а сам буде швувао. У циљу наставе заслужује пажњу збирка учила Б-г Ваиег-а семинарског лекара код ГПвебиш-Гминда. У воштаним отисцима представљени су наставнику сви важнији знаци дегенерације цсихопатичке и мање психичкп болесне депе. Важност неге зуба у школтт представљена је у богатој збирци разнпх препарата и модела. На многоб;>ојним таблицама и моделима су даље изложене многе заразне болести и постанак криве кичме. Практично извођење наставе из хигијене како у средњим тако и у. народним школама види се из изложбе дрезданског школског одељка. За њихове школе већ је израђен план ове наставе. Читав низ слика и апарата показују врло очигледно познавање човека. Из главе о дисању, исхрани и чу.шма изложени су апарати које сами учитељи могу с мало трошка саградити. Исто су тако од јаког утицаја ра-зне скице на пр.: крвна зрнца и малокрвност. Знатно другојачије се морају удесити поуке у средњим школама. Овде би давале основу Физика и биологија. Дрездански школски одељак такођер